Uvođenje bunjevačkog jezika u službenu upotrebu u Subotici, stavljanje van snage regulacionog plana centra grada za zonu 2, kao i besplatni vrtići – to su po mišljenju predsednika Skupštine grada, dr Balinta Pastora, najvažnije odluke koje su donete u ovom četvorogodišnjem mandatu. Sumirajući rad lokalnog parlamenta, Pastor se zahvalio medijima na saradnji, kao i zaposlenima u Gradskoj kući, funkcionerima, direktorima javnih preduzeća i gradonačelniku uz ocenu da je atmosfera na sednicama sve vreme bila onakva kakvu Subotica zaslužuje.

U protekle četiri godine održano je 45 redovnih, 2 vanredne i 4 svečane sednice povodom Dana grada, što je ukupno 51 sednica Skupštine grada. To je, kako je naveo Pastor, rekord, budući da je u prošlom koji je trajao četiri i po godine održano svega 32 sednice.

„Na početku mandata sam rekao da ću pokušati da Skupština grada radi na predvidiv, transparentan način i da bude otvorena prema svima i mislim da smo u tome uspeli. Što se tiče predvidivosti, uveli smo praksu da nema vanrednih, samo redovnih i da se zna unapred kada se održavaju redovne sednice, a kao što znate, održavale su se svakog prvog četvrtka u mesecu,“ rekao je Pastor.

Skupština grada je za četiri godine usvojila blizu hiljadu odluka, dok se budžet grada uvek usvajao pre katoličkog Božića, što takođe u ranijim mandatima nije bila praksa, a veoma je važno kako bi javna preduzeća mogla da planiraju rad, i kako bi se planovi poslovanja usvajali odmah na početku godine, istakao je Pastor. Među najvažnijim odlukama, Pastor je izvodio tri:

„Teško je reći koja je odluka bila najvažnija – da li uvođenje bunjevačkog jezika u službenu upotrebu, stavljanje van snage plana regulacije za zonu 2 ili omogućavanje besplatnog boravka u vrtićima. Mislim da je za ceo grad jako bitno što smo uspeli da stavimo snage onaj plan, da smo zaštitili pedesetak objekata koji su bili predviđeni za rušenje u centru grada i videće građani u sledećem mandatu da će novi plan biti takav da će omogućiti razvoj grada.“

Osim toga, lokalni parlament usvojio je i Plan razvoja grada do 2032. godine, prvi put i Srednjoročni plan razvoja, nakon 15 godina ponovo je počeo da funkcioniše Savet za međunacionalne odnose, Slobodna zona je proširena na teritoriju Sente i Kanjiže, a po prvi put su mnog naselja dobila planska dokumenta – Mišićevo, Kelebija, Bački Vinogradi i Gornji Tavankut.