Sa dolaskom lepšeg vremena češće boravimo u prirodi, a neretko sa izleta možemo da se vratimo i sa neželjenim „gostom“ – krpeljom. Lekari ističu da sam ujed krpelja nije opasan, međutim ukoliko su zaraženi mogu inficirati i čoveka, potrebno je da ga što pre izvadimo kako bismo umanjili mogućnost zaraze.

Kako se krpelji hrane krvlju čoveka, na taj način mogu da prenesu i razne mikroorganizme u naš krvotok. Iako većina ujeda ovih parazita prolazi bezazleno, epidemiolozi ističu da je najznačajnija preventivna mera uništavanje krpelja u prirodi. Ipak, kako to u potpunosti nije moguće, veoma je važno da koristimo repelente, odnosno hemikalije koje ih odbijaju, i da ukoliko uočimo krpelja na telu, da ga što pre odstranimo.

„Dakle, jako je važan protok vremena, jer češto oklevamo da ovo učinimo kada primetimo krpelja pa gubimo dragoceno vreme. Nema potrebe da se javljamo za lekarsku pomoć, jer dok to učinimo, prolaze sati, ponekad i ceo dan, a upravo sa protokom vremena raste verovatnoća da će neki mikroorganizam dospeti u naš krvotok,“ objašnjava epidemiolog dr Nebojša Bohucki.

Kako dalje napominje naš sagovornik, postoji mnogo dezinformacija o tome kako izvaditi krpelja. Dobro bi bilo da ponesemo pincetu kada odlazimo u prirodu kako bismo krpelja lakše odstranili.

„Jednostavno treba da uhvatimo krpelja kao bilo koje strano telo i polako izvlačimo napolje. Ukoliko pak ostane još neki deo krpelja, vilica ili neki deo tela, i taj mali ostatak uhvatimo i izvlačimo napolje, a suština je u tome da ne gubimo dragoceno vreme,“ napmiinje dr Bohucki.

Nakon toga, potrebno je narednih dana posmatrati mesto de nas je ujeo krpelj i ukoliko se pojavi crvenilo, tada se javiti lekaru.

 „Crvenilo može da pobudi sumnju da je reč o Lajmskoj bolesti, o prvom stadijumu i tada svakako treba da se javimo za lekarsku pomoć, jer je u prvom stadijumu ovo oboljenje izlečivo u 100 odsto slučajeva,“ navodi epidemilog.

Lajmska bolest karakteristična je za Vojvodinu, međutim već u Hrvatskoj i Mađarskoj krpelji mogu da budu prenosnici i krpeljskog encefalitisa, koji izaziva zapaljenje velikog mozga i koje je daleko teže oboljenje, ali protiv kojeg postoji vakcina.