Novi projekat pomoći će srpskoj poljoprivredi da se suoči sa klimatskim promenama i da što racionalnije koristi vodne resurse i zemljište.

Zbog sve učestalijih suša i velikih oscilacija u vremenskim prilikama koje su posledica klimatskih promena, poljoprivrednici se sve više oslanjaju na različite sisteme za navodnjavanje. Nepredvidive letnje padavine dovode do promene vodostaja koji u južnom slivu reke Dunav, dragocenom resursu za poljoprivredu, opada. Kako bi se poljoprivredni sektor na pravi način prilagodio klimatskim promenama, važno je upravo u tom kontekstu razumeti trendove u poljoprivredi, odnosno pomeranje datuma setve i žetve, promene setvene strukture, plodoreda, trajanja poljoprivredne sezone i dr. Iz ovih razloga će Institut BioSens u saradnji sa NASA-om, Univerzitetom u Grend Veliju, Državnim i Tehnološkim univerzitetima u Mičigenu razviti sistem za monitoring i racionalno korišćenje vodnih resursa i zemljišta u Srbiji.

„NASA nam je svima poznata po Space Shuttle-u i sletanju na Mesec, ali je veliki deo njihovih operacija usmeren ka osmatranju Zemlje. Zajedno sa američkim kolegama ćemo analizirati satelitske slike Vojvodine, pokušaćemo da damo odgovor na pitanje kako će klimatske promene uticati na domaću poljoprivredu i životnu sredinu, i šta konkretno možemo da uradimo da bismo povećali efikasnost proizvodnje i zadržali biodiverzitet“, istakao je Oskar Marko, pomoćnik direktora za inovacije i saradnju sa privredom.

Vladimir Crnojević, direktor Instituta BioSens, kaže da je ovo još jedan važan korak u procesu digitalizacije poljoprivrede čija je lokomotiva upravo Institut BioSens.

„Proizvod Instituta BioSens je znanje. Trenutno, najvažnija polazna tačka za razvoj poljoprivrede su podaci. Deljenjem podataka i znanja kroz saradnju sa vrhunskim naučnim institucijama i ulaganjem u istraživanja, umnožava se intelektualni kapital, nastaju nove ideje i rešenja koja će poljoprivredu učiniti efikasnijom.“

Projekat će trajati do 2024. godine, a najnovije informacije i rezultati projekta biće dostupni na sajtu Instituta BioSens, kao i na društvenim mrežama (Twitter, LinkedIn, Facebook).

foto: Satelitski snimak useva (biosense.rs)