Meteorolog Nedeljko Todorović rekao je danas da je tokom februara zabeležena prosečna temperatura najviša u poslednjih 136 godina odnosno od kako se meri temperatura u Srbiji, a da nas natprosečne temperature i toplo vreme očekuju i u prvoj polovini marta meseca.

„Ovo je najtopliji februar, tu nema dileme. Dosadašnji rekord srednje temperature za februar mesec bio je 9,1 stepen i zabeležen je 1966. godine. Ove godine će biti za neki stepen više. Ovo su temperature primerene kraju marta i početku aprila. Ali zato se desilo pre nekoliko godina da je april bio hladniji od marta“, rekao je Todorović za Tanjug.

Todorović je rekao i da očekuje natprosečne temperature i u prvoj polovini marta koje će se kretati od 15 do 20 stepeni, a da će se temperature u uslovno rečeno hladnijim danima kretati od 10-12 stepeni što je, kako je istakao, iznad proseka za ovaj period godine.

Gledajući dosadašnji ritam vremenskih prilika tokom čitave zime, kako je naveo, nisu uočeni pokazatelji koji bi ukazali da će u narednom periodu nastupiti ozbiljno zahlađenja koje bi donelo snežne padavine u nižim predelima, pa čak i u planinskim predelima.

„Tek na visinama iznad 1.300-1.400 metara možemo očekivati sneg. U Beogradu je palo svega 10 odsto prosečnih mesečnih količina“, rekao je Todorović.

Todorović je naveo da ne veruje u globalno zagrevanje izazvano ljudskim faktorom, jer kako je rekao, gledajući merne podatke 300 godina unazad postoje stalne varijacije, ali se suštinski ništa ne menja.

„Postoje stalne varijacije. Prosečna temperatura ide naviše za stepen do dva, pa posle 50 godina ide malo naniže“, rekao je Todorović.

On je istakao da kada je Srbija u pitanju postoje podaci koji datiraju 170 godina unazad i da oni ne pokazuje suštinske promene.

„Pokazuje promene, porasta pa pad, ali kada uzmemo čitav niz, beleži se trend porasta temperature za 0,3 stepena na 100 godina. Kada bismo uzeli poslednjih 30 godina taj trend bi iznosio nekih četiri ili pet stepeni na 100 godina, ali to nije merilo i nije dobar uzeti tako kratki niz“, ocenio je Todorović.

Todorović navodi da je krajem 19. veka nastupio jedan uslovno rečeno hladni period, gledajući te srednje temperature.

„Do početka 20. veka bio je jedan topli period, sličan kao i ovih poslednjih 30-35 godina, sa sličnim ovim epizodama i ekstremima temperatura, a onda je krajem 50-tih pa do sredine 80-tih bio neki mali pad temperature“, rekao je Todorović.

Todorović je pojasnio da se temperaturne promene u trajanju od nekoliko decenija u klimatologiji nazivaju „severno-atlanska višedecenijska oscilacija“ i da one podrazumevau smene toplijeg i hladnijeg vremena u rasponu od nekoliko decenija.