Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je danas radove na izlaznom portalu tunela „Iriški venac“ u okviru projekta Novi Sad – Ruma (Fruškogorski koridor) i tom prilikom je rekao da je probijeno 58,83 odsto tunela i poručio da će država nastaviti da gradi i radi vredno. „Ovde sam poslednji put bio 3. januara, neverovatno je koliki je napredak. Završili smo u ovom tunelu, koji je najkomplikovaniji i biće najduži u celoj Srbiji, tri i po kilometra dužine, dve cevi, sedam kilometara…58,83 odsto ukupnih radova je izvršeno. Probijeno je toliko i idemo i na vreme i malo ispred vremena“, rekao je Vučić. Podsetio je da će Fruškogorski koridor spojiti Novi Sad, Petrovaradin, ispod Fruške gore, do Rume i onda izlazi na autoput Beograd-Zagreb i Beograd-Šabac-Loznica. Ocenio je da tunel „fenomenalno izgleda“ i da je posebno važan za celu Vojvodinu, pre svega za Južnobački, Sremski, Zapadnobački i Severnobački okrug. Zamolio je kineskog ambasadora Li Minga, koji je prisutvovao obilasku tunela, da, ukoliko može, utiče na kineske kompanije da ubrzaju radove na autoputu Čačak-Požega, da završe do sledećeg maja, kako bi sledeće turističku sezone moglo brže da se stigne do Užica i Zlatibora. Zahvalio je kineskoj kompaniji što rade dobro na tunelu i ocenio da će njegovim probijanjem biti bolje zaštićen biljni i životinjski svet Fruške gore. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je da je Fruškogorski koridor „najjekološkiji projekat“ u Srbiji, budući da se više neće voziti kroz Nacionalni park Fruška Gora. Naveo je da će ovim tempom tunel biti probijen u oktobu sledeće godine i da se probija više od osam metara dnevno, kao i da će krajem septembra 2026. biti završen ceo koridor, osim mosta preko Dunava u Novom Sadu. Vučić je rekao da Srbija proporcionalno svojoj veličini gradi najveći broj kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica u celoj Evropi. „Slučajno, a razmislite može li da bude slučajno, imamo verovatno najveću stopu rasta, jer još četiri zemlje nam nedostaju na onom spisku, verovatno najveću stopu rasta u prvoj polovini ove godine u celoj Evropi. To ne bi moglo da postoji, ne bi moglo da bude bez ovoga. Zato sam srećan, zato sam radostan i zato ćemo nastaviti da ulažemo“, rekao je Vučić odgovarajuči na pitanje novinara koliko će ovaj koridor preporoditi zemlju i kako je zadovoljan radom kineske kompanije CRBC. Predsednik je dodao da se nije odustalo od nijednog velikog projekta, uprkos izazovima na globalnoj sceni. „Možda nismo krenuli u dva projekta u koje sam se nadao da ćemo moći da krenemo, ali ni od jednog nismo odustali, uprkos svim problemima. Posle ovog upada u Kursk, čekaće se odgovor Rusa, očigledno su napravili privid, ali će njihov odgovor svakako biti dodatno još žešći. Takođe možete da očekujete dodatne ukrajinske napade. Na Bliskom istoku se samo čeka dan da se svi pripreme za ono što svi znaju da mora da sledi. Kada to sve sagledate, kada sagledate činjenicu da cena gasa raste strahovito zbog upada u Kursku oblast, onda morate da budete spremni na izazove“, objašnjava predsednik. Vučić je rekao da što se tiče gasa imamo 543 miliona kubnih metara gasa u rezervama u Mađarskoj i u Banatskom dvoru, ali da moramo i dalje da se time bavimo. „Cena struje raste, srećom cena nafte ne raste, ali su danas kotacije veće nego juče i prekjuče, samo se plašim da i to ne krene na gore, onda bismo svi zajedno bili u problemu. Tako da, očekuje nas teška i naporna jesen, ali nadam se da ćemo sve to uspeti da izdržimo. Verujem da ćemo imati dobre vesti oko ove tri velike kuće, oko boljeg izgleda Srbije za budućnost, što se našeg kreditnog rejtinga tiče, a onda neke velike odluke za dva meseca po tom pitanju, po prvi put u istoriji. Verujem da će biti dobrih vesti, samo se plašimo ovih globalnih vesti“, istakao je predsednik. Ako to budemo uspeli, kako je rekao predsednik, da sve to prebrodimo, onda „nema zime za Srbiju“. Vučić je zahvalio kineskim predstavnicima kompanije i ambasadoru na trudu i radu i zamolio da se radovi ukoliko mogu još dodatno ubrzaju. Vučić je čestitao vaterpolistima, tekvondistkinjii i košarkašima na uspesima na Olimpijskim igrama u Parizu.

Foto: Tanjug, Vladimir Šporčić