Predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić zakazao je konstitutivnu sednicu za 6. februar, a njome će kao najstariji poslanik predsedavati matematičar Stojan Radenović sa liste „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.

Ukoliko najstariji narodni poslanik ne može ili ne želi da predsedava, sednici Narodne skupštine predsedava sledeći najstariji prisutni narodni poslanik, a to je Nada Macura iz Srpske napredne stranke.

Radenoviću će kao najmlađi poslanici u radu pomagati Marko Milošević iz Socijalističke partije Srbije, Aleksandar Đukić i Sanja Milošević iz Srpske napredne stranke i Nastasja Baković sa liste Srbija protiv nasilja.

Na dnevnom redu prve sednice je potvrđivanje mandata narodnih poslanika, izbor predsednika Narodne skupštine, izbor potpredsednika, imenovanje generalnog sekretara Narodne skupštine, izbor članova radnih tela, kao i izbor članova stalnih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama.

Moguće je da će u utorak samo biti potvrđeni mandati poslanika novog saziva, a da će izbor predsednika, potpredsednika, generalnog sekretara, članova odbora i delegacija biće obavljeno kasnije, što se ne bi desilo prvi put imajući u vidu da je izbor organa Narodne skupštine deo razgovora o tome ko će činiti vladajuću koaliciju, odnosno Vladu Srbije.

U Narodnoj skupštini treba da se formiraju i poslaničke grupe, a jednu može činiti najmanje pet narodnih poslanika.

Prema Poslovniku Narodne skupštine, da bi poslanička grupa obrazovala potrebno je da se predsedniku Narodne skupštine dostavi spisak svih članova koji su potpisali pristup toj grupi, a na spisku se posebno naznačava ko su predsednik poslaničke grupe i njegov zamenik.

Novi saziv Skupštine Srbije imaće najmanje šest-sedam poslaničkih klubova, ali je verovatnije da će ih biti više, jer su i ranije poslanici sa jedne liste imali više poslaničkih klubova, tamo gde je to brojčano bilo moguće, što im omogućava više vremena za raspravu na sednicama.

U prethodnom sazivu bilo je ukupno 16 poslaničkih klubova, jer su i stranke koje su zajedno nastupale na izborima u okviru jedne liste imale svoje poslaničke grupe.

Na primer, posebne poslaničke klubove imali su PUPS i SDPS koji su nastupali na listi Aleksandar Vučić-Zajedno možemo sve, a i u okviru opozicije postojale su zasebne poslaničke grupe stranaka koje su u parlament ušle na listi „Moramo“ kao sto su Zeleno-levi klub (Ne davimo Beograd), Moramo-Zajedno…

Poslanici u parlamentu takođe mogu nastupati i samostalno, odnosno ne moraju da budu deo poslaničke grupe.

U novom sazivu najviše, 129 poslaničkih mesta imaće lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, a na toj listi su ponovo i PUPS i SDPS, Pokret socijalista…

Građane će u parlamentu predstavljati i 65 poslanika sa liste Srbija protiv nasilja, koju čini više partija, među kojima su Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, pa se očekuje da će se i odatle izroditi više poslaničkih grupa.

U prošlom sazivu poslanički klub Socijalističke partije Srbije brojao je 23 poslanika, a sada je koalicija SPS-JS osvojila 18 mandata. Lider Jedinstevne Srbije koja je u koaliciji sa socijalistima duže vremena, Dragan Marković Palma, ponovo bi mogao da formira svoj poslanički klub kao i ranije.

Lista „MI – glas iz naroda“ Branimira Nestorovića, sa 13 poslanika, imaće svoju poslaničku grupu, a isto će brojati i poslanički klub koalicije NADA.

Od manjinskih stranaka samostalno svoju poslaničku grupu može da formira Savez vojvođanskih Mađara kojima je pripalo šest mandata.

Dva mandata pripala su listi Stranke pravde i pomirenja i Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, isto toliko dobila je i manjinska lista SDA Sandžaka, a po jedan mandat lista „Politička borba Albanaca se nastavlja – Šaip Kamberi“ kao i „Ruska stranka“.

I u ovom skupštinskom sazivu među poslanicima će najviše biti pravnika i ekonomista, kao i lekara, a ima i umetnika, sportista, doktora nauka.