Prva svetska konferencija posvećena borbi protiv kovida počela je danas u Beogradu, a premijerka Ana Brnabić istakla je da je trodnevni skup, čiji je Beograd domaćin, potvrda rezultata rada Vlade, Ministarstva zdravlja i zdravstvenih ustanova u Srbiji, kao i važne uloge naše zemlje u razmeni znanja i iskustva u oblasti medicine, jačanju struke i nauke i u očuvanju zdravlja svih građana.

Na otvaranju konferencije „Kovid-19 – Multidisciplinarni naučni odgovor – Kolektivno znanje za zaštitu globalnog zdravlja“, Brnabić je kazala da je velika čast što je Srbija domaćin i organizator skupa koja okuplja eminentne stručnjake iz sveta medicine iz celog sveta navodeći da će na konferenciji učestvovati blizu 1.000 učesnika, više od 300 predavača i biti razmatrano više od 50 tema.

Izrazila je nadu da će skup u Beogradu doprineti globalnoj borbi za svaki ljudski život, ali i za bolji kvalitet života i kvalitetniju zdravstvenu zaštitu svakog čoveka.

Brnabić je navela da je novi virus kovid-19 promenio iz korena naš svakodnevni život, navike i odnos prema osnovnim vrednostima, kao i da ključnu ulogu u borbi protiv korone ima medicinska struka i nauka.

„Pre nešto više od dve godine, praktično ceo svet se suočio sa velikim izazovom kakav nije bio viđen više od 100 godina. Čak i najveće i najrazvijenije zemlje, lideri u ekonomskom razvoju, u novim tehnologijama i inovacijama, bile su zaustavljene i skoro zatvorene“, rekla je premijerka na konferenciji u Palati Srbija.

Ona je kazala da je pandemija korona virusa podsetila na ono što je, kaže, najvažnije, a to je život i zdravlje svakog čoveka.

Brnabić je podsetila da su na prvim linijama borbe sa kovidom bili lekari, medicinske sestre i tehničari i svi ljudi koji rade u zdravstvenom sistemu ističući da su njihovo znanje, upornost i istrajnost u borbi za svaki ljudski život, bili najsnažnije oružje u borbi sa kovidom i zahvalila im za neizmeran trud i posvećenost, energiju i snagu u borbi za svakog pacijenta.

Istakla je da je obaveza i odgovornost svake države i svake vlade u najtežim danima borbe sa kovidom-19 bila da podrži lekare, medicinske sestre i tehničare i sve zaposlene u zdravstvenom sistemu, kako bi mogli uspešno da se bore za život i zdravlje svih građana.

Premijerka je naglasila da jak i stabilan zdravstveni sistem omogućava zdravstvenim radnicima da svoj posao rade na najbolji način i dodala da je obaveza i odgovornost države da podrži i naučnike koji rade na razvoju vakcina i lekova koji su ključni za očuvanje zdravlja.

Podsetila je da je na početku pandemije, napravljen informacioni sistem koji je omogućavao brzo, efikasno i precizno evidentiranje procesa testiranja.

Dodala je da su povećani kapacitetu za testiranje za kovid-19 i da su otvorene dve velike laboratorije u Beogradu i Nišu i 10 u zavodima za javno zdravlje širom Srbije.

Brnabić je kazala da su u Srbiji tokom pandemije izgrađene i opremljene tri potpuno nove kovid bolnice, u Beogradu, Kruševcu i Novom Sadu.

Navela je da je Srbija bila među prvim zemljama u svetu koja je nabavila vakcine od pet različitih proizvođača za građane.

„Pokazali smo odgovornost i solidarnost sa susedima ali i sa zemljama Azije i Afrike kojima smo donirali vakcine“, rekla je Brnabić, podsetivši da je Srbija započela i proizvodnju vakcina „Sputnjik Ve“ na Institutu Torlak i izgradnju nove fabrike za proizvodnju vakcina.

Naglasila je da se nastavljaju ulaganja u zdravstvu navodeći da je posle Kliničkog centra u Nišu, prvog ikada završenog kliničkog centra u Srbiji, nedavno završena i prva faza izgradnje Kliničkog centra Beograd.

Dodala je da se radi i Klinički centar Vojvodina u Novom Sadu i da se priprema dokumentacija za Klinički centar Kragujevac, kao i da je otvoren i Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje 2, a da se radi i na izgradnji dečije klinike „Tiršova 2“.

Premijerka je kazala da se paralelno sa tim ulaganjima, radi i na digitalizaciji zdravstvenog sistema kako bi bio što povezaniji, efikasniji i kvalitetniji.

“Portal i aplikacija e-Zdravlje omogućavaju građanima pristup zdravstvenim kartonima i zakazivanje pregleda kod izabranog lekara. Nastavićemo da radimo na unapređenju ovog sistema čiji je cilj da građani budu u fokusu, da im se omogući brži, lakši i efikasniji pristup svim zdravstvenim uslugama“, rekla je Brnabić.

Istakla je da Srbija ide i korak napred u tehnološkom napretku i tehnološkoj revoluciji koji, kako je rekla, suštinski menjaju pristup zdravlju i kvalitetu života građana, ali i predstavljaju priliku za dalji ekonomski razvoj zemlje.

Ukazala je da je zato Srbija počela formiranje BIO4 kampusa, kao jedinstvenog mesta koje će biti centar za razvoj biomedicine, bioinformatike, biotehnologije i biodiverziteta.

Kako je rekla, veštačka inteligencija i bioekonomija će biti u fokusu i novoformiranog Centra za Četvrtu industrijsku revoluciju Svetskog ekonomskog foruma u Beogradu.

Lončar: Kongres da doprinese rešenju za borbu protiv kovida

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je izjavio da se još uvek ne zna dovoljno o virusu korona i izrazio očekivanje da će prva svetska konferencija posvećena borbi protiv kovida analizirati ono što je urađeno u prethodne dve godine i doprineti nalaženju rešenja za buduća vremena.

“Nisam siguran da smo završili sa koronom. Nađite rešenje kako da se dalje ponašamo, jer i dalje ne znamo dovoljno o koroni, i da budemo spremni za sva scenarija u budućnosti. Mislim da je to vaša obaveza i da možete da donesete takve odluke i da nas posavetujete šta i kako dalje da radimo“, rekao je Lončar na otvaranju konferencije.

Lončar je zahvalio premijerki i predsedniku Srbije jer su učestvovali u organizaciji prve svetske konferencije posvećene borbi protiv kovida-19.

Takođe, zahvalio je svim zdravstvenim radnicima koji su, kako je rekao, sve vreme u borbi protiv kovida.

“Ono što ste uradili tek će se analizirati i tek će videti šta ste uradili i šta ste sprečili da se dogodi“, rekao je Lončar.

Direktorka kovid bolnice Batajnica Tatjana Adžić Vukičević rekla je da je Srbija u borbi sa kovidom pokazala snagu i spremnost da se suoči sa izazovom čije razmere niko nije mogao da pretpostavi.

Izrazila je uverenje da će razmena stečenih znanja i iskustava na kongresu u svim granama medicine, kad je reč o kovidu, u velikoj meri doprineti stvaranju naučne i stručne platforme koja će imati kapacitet da iznedri nova rešenja u cilju očuvanja zdravlja i života ljudi.

“Iskreno se radujem činjenici da pandemija jenjava i da se život ponovo vraća u normalne tokove. Čini me ponosnom što će ova konferencija u naučnoj debati na najvišem nivou moći da pošalje poruku optimizma čitavom svetu“, istakla je Adžić Vukičević.

Dodala je da je kovid bolnica u Batajnici, od otvaranja 4. decembra 2020. godine do danas, za samo 16 meseci, zbrinuto oko 20.000 bolesnika.

“Isto tako dostupnost svih vrsta vakcina za naše i sve druge građane, kao i inovativnih lekovi u zbrinjavanju naših bolesnika u velikoj meri olakšala je i borbu zdravstvenih radnika“, rekla je Adžić Vukičević.

Dekan Medicinskog fakulteta Lazar Davidović rekao je da je da je pandemija u potpunosti promenila funkcionisanje čitave planete i da su bila neophodna brojna prilagođavanja, ali da su pod najvećim udarom bili zdravstveni sistemi, lekari, svi zdravstveni radnici.

Davidović je kazao da je zdravstveni sistem Srbije pokazao svoju punu vrednost mnogo bolje nego zdravstveni sistemi mnogo razvijenijih zemalja ističući da je mnogo primera – od novih bolnica, preko kampanje vakcinacije, do novih savremenih lekova.

Čestitke Srbiji za borbu protiv kovida i pokazanu solidarnost

Regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu i Centralnu Aziju Hans Kluge čestitao je Srbiji i njenoj Vladi na rezultatima u borbi protiv kovida-19 i na solidarnosti koju su, kako je rekao, pokazale donirajući vakcine drugim zemljama kada je to bilo najpotrebnije.

Kluge je pozvao sve države Zapadnog Balkana da zdravlje postane prioritet u njihovoj spoljnoj politici i da se pridruže SZO u promociji zdravlja kao glavne agende za budućnost.

Istakao je da je Srbija tokom pandemije delila medicinsku opremu i znanje sa susedima i udaljenim državama i da je jedina državu u regionu koja je uključena u projekat razmene znanja i biotehnologije koji nadzire SZO.

“Taj projekat bi trebalo ne samo da unapredi zdravlje ljudi u Srbiji, već i u regionu i šire“, rekao je Kluge u video obraćanju na konferenciji.

Prema njegovim rečima, svet je iz pandemije izvukao tri ključne lekcije – o moći nauke, moći solidarnosti i moći zdravlja za čovečanstvo.

Kluge je kazao da je moć nauke osnova odgovora na pandemiju kovid-19 koji, kako je istakao, mora biti i osnov za jaču budućnost.

“Nauka nam je dala znanje i alate da sprečimo druge ozbiljne slučajeve bolesti i da ograničimo širenje kovida-19 uz upotrebu bezbednih i efektivnih vakcina, maski i testova. Dala nam je načine lečenja, lekare i lekove, laboratorije i slične elemente koji da možemo odgovoriti još efikasnije na sledeću pandemiju ako se desi. Naučili smo da napredak nauke i inovacije moraju biti na usluzi čovečanstvu“, rekao je Kluge.

Govoreći o solidarnosti, naveo je primer Srbije koja je, kaže, pokazala solidarnost donirajući vakcine kada je to bilo najpotrebnije.

Kluge je ocenio da se Evropa danas suočava sa najvećom humanitarnom krizom posle Drugog svetskog rata navodeći da tri miliona izbeglica iz Ukrajine stavljaju pred velike izazove zdravstvene sisteme u susednim državama, ali da se uz podršku SZO, UN i drugih partnera uspeva da odgovori na taj izazov.

“Ono što najviše brine je situacija u zdravstvenom sistemu Ukrajine. SZO isporučuje medicinski materijal i pruža podršku, ali je vrlo teško isporučiti pomoć ratnoj zoni kakva je Ukrajina gde su zdravstvene ustanove neprekidno na meti napada“, rekao je Kluge.

Kako kaže, pandemija nas je naučila da zdravlje mora biti visoko na agendama vlada i da zdravlje mora biti u srži budućih politika.

Zahvalio je balkanskim državama što su, kako kaže, prihvatile Mapu puta za Zapadni Balkan, koja je promovisana krajem prošle godine na samitu u Crnoj Gori, sa ciljem da se iniciraju promene koje će unaprediti zdravstvenu agendu zemalja regiona i staviti zdravlje u centar budućnosti.

“Zdravlje nije samo pokretač ekonomskog razvoja ili razvoja društva već može biti ujedinjujuća sila između različitih država. Verujem da zdravlje može pomoći dijalogu za mir i da može imati tu ulogu u svim regionima“, rekao je Kluge.

Uputio je poziv predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da učestvuje na Globalnom samitu o zdravlju koji će ove godine biti održan u Tel Avivu.