Ako vas put nanese slučajno ili namerno u Crepaju, i ako baš nešto i želite da saznate o ovom Južnobanatskom mestu, meštani će vas sigurno upuiti na jednu jednu veoma vrednu i talentovanu osobu. To je Jasmina Isajlov. Ona je čitav svoj život posvetila stvaranju. Stvara priče, pesme, suvenire, bavi se slikanjem , a iza nje postoji još puno rada koje je posvetila kako obogaćivanju svoje zbirke koja ima izrazitu etnološku vrednost, tako i slikarstvu.

- Ranije je bila živa reč ta koja se prenosila s kolena na koleno. U ovo zadnje vreme niko ni za koga nema vremena i ukoliko se nešto ne zapiše, može da se prenese na nove generacije. Zato sam i odlučila da sve svoje priče zapisem da ostanu mladim generacijama.

Jasminine priče se tiču porodičnih, rodbinskih, komšijskih i međuljudskih odnosa u samom selu Crepaja, kako je to nekad bilo, a ispričane su na duhovit način, pun šala, onako kako je nekad pripovedano na osnovu istinitih događaja.

- Zatupljena je ciglana, vršidba, to su sve stvari koje danas ne postoje. Ovi mladi nemaju gde to da vide i da se upoznaju sa tim radovima. Tada je život bio sporiji, jednostavniji ali samim tim i mukotrpniji. Takođe sam zabeležila priču o „Festivalu jabuka“ pošto sam član Udruženja žena “Vidovdan“ da bi ostalo jedno trajno sećanje. Takođe sam opisala i kako su se nekada mesili crepajački rezanci.

Knjiga priča „Joca” je prihvaćena od meštana i ljubitelja pisane reči iz okoline. Pored pisanja široko je polje stvaralačkog rada Jasmine Isajlov, jer se ona amaterski bavi slikarstvom, pa na platna prenosi seoske motive iz Crepaje i ovog južnobanatskog kraja, a bavi se i izradom suvenira.

- Na početku sam radila slike i onda je došlo do neke nervoze jer nisam uspela da završim slike kada sam želela. Kada sam imala inspiraciju nisam imala vremena, kada sam našla vremena bila sam umorna od drugih obaveza, pa sam onda prešla na suvenire, smatrajući da na taj načim mogu bar delimično da zadovoljim svoj slikarski talenat.

Za svoje radove Jasmina je više puta i nagrađena na raznim konkursima. Prema njenim rečima, svaka nagrada je podstrek i motivacija da stvara nove priče, kako bi mladim generacijama približila tradiciju Crepaje.