Moždani udar je veoma ozbiljno stanje koje može da prouzrokuje trajni invaliditet ili smrt. Veoma je važno na vreme prepoznati simptome moždanog udara i reagovati brzo. U pančevačkoj Službi hitne pomoći često se dešava da imaju pacijent koji su doživeli moždani udar.

Moždani udar nastaje kada je dotok krvi u mozak prekinut. Ovaj prekid može da bude potpun ili delimičan. Moždanim ćelijame je neophodan kiseonik i hranljive materije, a ako se snabdevanje krvlju ne obnovi na vreme, ćelije će početi da umiru. Zato je veoma važno da na vreme prepoznamo simtome moždanog udara, kaže doktorka Maja Plamenac, lekar u pančevačkoj Hitnoj pomoći.

Prvi simptomi moždanog udaru su da li osoba može da govori, da li otežano govori ili nerazumljivo govori do gubitka govora. Zatim da li osoba može da pomera ruke I noge, da li je snižen ugao usne, do li dolazi do oduzetosti jedne polovine lica. To je jako bitno da bi se pravovremeno odreagovalo, da pozovete 194 za pravovremenu pomoć jer je zlatni standard za zbrinjavanje takvih pacijenata 3 do 4 sata od momenata nastaka prvog simptoma da bi se sprovela tromboliza. To je procedura gde se otklanja zapušen krvni sud I povećava protok kiseonika I hranljivih materija do moždanog tkiva koji su I osnovni uzrok nastanka moždanog udara.

Faktori rizika za dobijenje moždanog udar u najvećem broju slučajeva mogu se sprečiti.

Faktori rizika koji su prisutni kod moždanog udara su povišen krvni pritisak, holesterol, dijabetes. Nepromenljivi faktori rizika su genetska predispozicija, pol, muškarci češče oboljevaju od moždanog udara, starosti preko 55 godina moždani udar se udovostručuje za svaku deceniju se se povećava rizik I udvostručuje od 55 godine. Preko 65 godine ¾ pacijenata boluje od moždanog udara.

Prema rečima doktorke Maje Plamenac postoje dve vrste moždanog udara, ishemijski koji nastaje usled začepljenja krvnih sudova i hemoragijski kod koga oštećenje mozga nastaje usled krvarenja u mozgu. Zdravim navikama može se sprečiti moždani udar.

Bitno je smanjenje masne ishrane, smanjene mlečnih proizvoda, povećanje unosa voća, povrća, morskih plodova I pestanak pušenja. To su neki faktori rizika. Naravno tu su I neke druge bolesti, kao što su bolesti srca ikrvnih sudova koje mogu da dovedu do pojave moždanog udra, to su aritmije, pogotovo ishemijskih.

Moždani udar je treći uzrok smrtnosti, posle infarkta I karcinoma. 33 posto ljudi koji su doživeli moždani udar imaju trajni invaliditet, napominje doktorka Plamenace. Zato je važno shvatiti ga veoma ozbiljno I primenti sve mere prevencije.