Ovag toplog, letnjeg, dana pogledajte nekoliko fotografija kupača s početka prošlog veka iz Etnološke zbirke Narodnog muzeja Zrenjanin.

Prvi podaci o kupanju na Begeju datiraju još iz davne 1877. godine, а tokom istorije pominje se i „Šajgervaldovo kupalište” na kojem su 1918. godine žene smele da se kupaju od jutra do podne, a posle podne je bilo rezervisano za muškarce.

Đoka Brankovan je 1931. sagradio kupalište koje je decenijama bilo najmasovnije i najelitnije kupalište u našem gradu. „Hirado”, dnevnik na mađarskom jeziku, opisuje da kupalište ima parkiralište, veliku plažu, gimnastičke sprave, a da su u restoranu stakleni akvarijumi s živim ribama.

Zapisano je da je 1933. zatvoreno „Fišerovo” plivalište jer se blizu njega nalazilo kupalište za konje i nadležni su se bojali zaraze. „Hirado” je u leto 1937. pisao da je petrovgradsko kupalište „Abacija” najlepše u Vojvodini. Sada se Zrenjaninci rado rashlađuju kupanjem na jezerima na peskari.