Yunet
 

Društvo

Sa naučnog skupa u Bačkoj Palanci: „Cela istorija ljudskog roda je permanentna borba dobra i zla i neprekidno smenjivanje svetla i tame“

TV Bačka Palanka • Redakcija TV Bačka Palanka • 24. oktobar 2022. • 00:00 •

Sa naučnog skupa u Bačkoj Palanci: „Cela istorija ljudskog roda je permanentna borba dobra i zla i neprekidno smenjivanje svetla i tame“

Foto: Pokrajinska Vlada

„Cela istorija ljudskog roda je permanentna borba dobra i zla i neprekidno smenjivanje svetla i tame“, istakla je pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević u Bačkoj Palanci na otvaranju dvodnevnog naučnog skupa „Srpska pravoslavna crkva ─ izazovi i iskušenja kroz istoriju“. Ona je dodala da ni istorija srpskog naroda nije u tome izuzetak, naprotiv.

Miloševićeva je podsetila da je mnoge vekove našeg trajanja prekrivala tama, koja se čoveku slabog duha i male snage često činila večnom i nepobedivom. No, kako je ukazala, ona to nije bila, jer za sve to vreme jedan zrak svetlosti ili – kako bi rekao veliki lovćenski i srpski pesnik i vladika – „Jedna večna zublja, nikada nije utrnuta – zublja pravoslavne vere i zublja naše svete crkve.“

Dragana Milošević je istakla i da je na razmeđi dvanaestog i trinaestog veka posle Hrista, i naš narod, kao i većina balkanskih naroda, bio razapet i osuđen da živi na granici – između dva sveta, istočnog i zapadnog.

„I baš tada je najveći među velikima koji su ispisivali istoriju i naše crkve i naše države, onaj koji je raskošnu prinčevsku odeždu zamenio skromnom rizom, a svetovno ime Rastko monaškim imenom Sava – našu kolektivnu dušu od smrtnog okrenuo ka besmrtnom, od prolaznog ka večnom, od samočovečanskog ka bogočovečanaskom“, rekla je Dragana Milošević i dodala da nas je to učinilo onim što i danas jesmo.

Ona je naglasala da je sve to uprkos tami vekovnog osmanlijskog ropstva u kojem je svetlela samo svetlost naših svetih manastira govoreći nam da, i pored agresivnih pokušaja islamizacije, ne smemo prestati da budemo ono što jesmo – Srbi i pravoslavni Hrišćani, i da uprkos ne manje agresivnim pokušajima pokatoličavanja Srba severno od Save i Dunava koji su se odbijali o svetlost koja nije prestajala da sija iz Krušedola, Grgetega, Hopova, Velike Remete i drugih manastira svete Fruške gore, na istoku, i Gomirja, Komogovine, Dragovića, Krke i Krupe, na zapadu našeg duhovnog prostora u Habzburškoj monarhiji.

„I uprkos užasnom stradanju našeg naroda i našeg sveštenstva u Drugom svetskom ratu u kojem je naša crkva ranjena možda i teže nego ikada pre toga.I, najzad, uprkos bolnoj činjenica da mi gotovo pola veka posle tog rata nismo imali crkvu.Sami smo je se odrekli!I ne samo odrekli – obezvereni i obezljuđeni bili smo prema njoj suroviji čak i od onih koji su joj prirodni neprijatelji. Ali se ona, ni tada niti ikada pre toga, nije odrekla nas. Izdržala je sva iskušenja i – kada smo, konačno, shvatili kakvim bespućem smo krenuli i gde nas je ono dovelo – opet nas je majčinski prigrlila i vratila na pravi put“, navela je Miloševićeva.

Ona je ukazala da cela naša istorija i istorija naše crkve jeste, dakle, jedan dugi niz teških izazova i bolnih iskušenja kojima je posvećen i ovaj eminentni naučni skup. Tih iskušenja i izazova nije lišeno ni vreme koje mi živimo i koje je, zapravo, vreme rekonstitucije srpske državnosti pre jednog veka najpre utopljene, a onda i sasvim izgubljene u kobnoj jugoslovenskoj zabludi.

„U tom procesu, u kojem žele da nam otmu čak i deo teritorije – i to onaj najdragoceniji na kojem smo svi duhovno rođeni i ukorenjeni – Srpska pravoslavna crkva kao institucija kojoj naš narod najviše veruje i kao najsnažniji kohezioni faktor, ima izuzetno važnu ulogu.Direktno proporcionalni toj ulozi će, međutim, biti i izazovi sa kojima će se kao i ceo narod i državno rukovodstvo, i naša crkva suočavati u teškim danima koji dolaze.Zato se više nikada od nje ne smemo odmaći i zato nam je duhovno i svako drugo jedinstvo danas važnije nego ikada“, istakla je Miloševićeva koja je učesnicima ovog skupa, u ime Pokrajinske vlade i Sekretarijata na čijem je čelu, poželela uspešan rad.

Uz blagoslov episkopa bačkog gospodina dr Irinija, prisutnima se obratio protojerej Stevica Ilić arhijerejski namesnik bačkopalanački.

Dobrodošlicu je učesnicima poželeo i zamenik predsednika opštine Mita Lačanski, dok su u ime suorganizatora iz Instituta za savremenu istoriju i Centra za istorijska istraživanja Filozoifskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu učesnike skupa pozdravili su Nemanja Delić i prof.dr Boris Stojkovski.

O značaju duhovnog obrazovanja na građanskim osnovama govorio je u uvodnom obraćanju i dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru dr Saša Marković.

 

Izvor: Pokrajinska Vlada

Preporučujemo još …


Vojvođanska događanja
Pregled dana - video

Media Info Centar
Institut HIB
Privredna akademija Novi Sad