U subotu 29. oktobra održan je skup u sali MZ u Pivnicama, na kojem je diskutovano o neplaćenom ženskom radu i meri u kojoj on predstavlja prepreku ženama da se zaposle ili postanu preduzetnice.

Kućni poslovi u Srbiji su tradicionalno neravnopravno podeljeni između muškaraca i žena tako da žene imaju dvostruko veće opterećenje. Zbog rada u domaćinstvu, nege članova porodice ili brige o deci, žene neretko odustaju od zaposlenja ili samostalnog biznisa. Ako se ipak odluče za posao od kojeg se zarađuje, balansiranje kućnim obavezama i obavezama na poslu se pokazuje kao prevelik teret, te ređe i slabije napreduju, jer na posao odlaze umorne. Neplaćeni ženski rad, oduzima ženama i vreme i snagu. Žene na njega utroše i po 6 sati dnevno, a prosek sati provedenih u ovim poslovima je najveći u ruralnim sredinama, što se potvrdilo i kroz iskustva izražena od strane žena iz Pivnica.

Skup u Pivnicama je održan u okviru projekta pod nazivom “Od neplaćnog do plaćenog i vidljivog ženskog rada” koji je obuhvatio teritorije sedam lokalnih samouprava u Vojvodini (Suboticu, Sombor, Bač, Kulu, Vrbas, Beočin i Bačku Palanku). Najvažnija aktivnost projekta je formulisanje predloga mera nadležnim republičkim, pokrajinskim i lokalnim institucijama obuhvaćenih opština i gradova u cilju unapređenja položaja žena po ovom pitanju. Krajnji cilj je da se ženama omogući da se rasterete pojedinih obaveza kako bi se u što većoj mogućoj meri otklonila ova u Srbiji nedovoljno prepoznata barijera ličnom razvoju i napretku žena i kako bismo se što pre približili željenom cilju, a to su ista prava i mogućnosti za sve. Projekat je podržan od strane Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti, faza II„, koji finansira Evropska unija.

Tokom prethodnih meseci izvršeno je istraživanje neplaćenog ženskog rada u obuhvaćenim lokalnim samoupravama, te je izmerena njegova ekonomska i društvena vrednost. Kada bi to vreme i taj rad naplaćivale, žene u Bačkoj Palanci bi stekle zaradu od u proseku neto 37.000 dinara mesečno. Ipak, ovaj doprinos domaćinstvu i zajednici u našoj zemlji nije priznat i prepoznat, on se podrazumeva i olako shvata.

Opština Bačka Palanka pruža čitav set usluga socijalne zaštite, a te usluge rasterećuju žene dela kućnih poslova – najviše onih u oblasti nege. Ipak, gap između broja zaposlenih muškaraca i žena najveći je baš u Bačkoj Palanci, kada posmatramo sedam lokalnih samouprava obuhvaćenih projektom. Iz tog razloga Bačka Palanka ima pred sobom posao na zapošljavanju žena i poboljšanju usluga brige o deci koje pružaju predškolska ustanova i boravci u osnovnim školama, a sve u cilju omogućavanja ženama da steknu uslove za ravnopravno učešće na tržištu rada. Najugroženije su žene u seoskim sredinama Bačke Palanke, koje na naplaćeni rad troše oko 6 sati dnevno, boreći se istovremeno sa udaljenošću institucija osnovne zdravstvene zaštite, još lošijom uslugom društvene brige o deci i starijima u selima. One koje su bez mogućnosti za zapošljavanje ostaće uskraćene za ostvarivanje prava iz penzionog osiguranja i mogućnosti za dostojanstven život u poznim godinama. Projektom je uočena i zabrinjavajuća pojava ženskog staračkog siromaštva u svim obuhvaćenim lokalnim samoupravama.

U cilju podrške samozapošljavanju žena (ženskom preduzetništvu) Akademija ženskog preduzetništva u saradnji sa Garancijskim fondom APV trenutno radi na konceptu koji će ženama i mladima učiniti dostupnim značajno povoljnije finansiranje za biznis. U ovo će biti uključene i lokalne samouprave iz ovog projekta, a interesovanje lokalnih vlasti za učešće u ovoj meri postoji.