Frušku goru karakteriše veoma bogata i raznovrsna flora, o tome govori činjenica da čak preko 1000 vrsta biljaka raste u užoj zoni Nacionalnog parka, dok taj broj u zaštićenoj zoni prelazi cifru od 1500 vrsta. Upravo zbog toga Fruška gora može da se poredi sa mnogo većim planinama u Srbiji.

Snežana Božić iz Beograda, svoje slobodne vreme najrađe provode u svojoj vikendici u Divošu. „Pre deset godina suprug i ja bili smo u turističkoj poseti Sresmkoj Mitrovici tačnije izletu koji je trajao jedan dan. Dok smo se vozili kroz ove prekrasne predele poželeli smo da se tu i preselimo a kako s mo već duže tražili idealno mesto u Srbiji gde bi se nalazila naša porodična vikendica odluka je brzo pala na selo Divoš. Uživamo na padinama Fruške gore a unuci ceo letnji raspust provode kod nas. Ono što mene posebno čini srećnom to je gajenje biljaka u našoj bašti. ovde sam stekla i puno prijatelja i uverila sam se da je zaista tačno da su ljudi u Divošu druželjubivi . Sa svojim prijateljima i poznanicima ovde često razmenjujem savete oko gajenja biljaka, a verujte sve nam uspeva“

U raznovrsni biljni svet spadaju: golosemenice, paprati, skrivenosemenice, gljive i raznovrsno lekovito bilje.

„Moj unuk ima problem sa disajnim putevima i najviše zbog toga u bašti gajim zovu i to kao prava baka spremam sa mnogo ljubavi i truda“ ističe Snežana.

Samonikla biljka zova (Sambucus nigra) prirodno raste kao grm na obroncima šuma, ruševinama, napuštenim njivama i vlažnim livadama. Cveta u periodu od maja do jula, dok se sivi sloj biljke uvek baca, a koristi se isključivo zeleni deo. NJeni cvetovi su sitni, mlečnobeli i imaju snažan i prijatan miris. Iz zovinih cvetića rastu male zelene bobice koje nakon sazrevanja postaju sočne i crveno-crnkaste. Prilikom konzumacije, imaju neprijatan ukus, međutim idealne su za kompot.

U kombinaciji sa lipom, čaj od zove uspešno stimuliše rad znojih žlezda, a pored toga podstiče lučenje mokraće i leči neuralgiju i išijas. Prilikom jačih prehlada, čaj od zove leči upalu disajnih puteva i reume.

Za samoniklu biljku sremuš , kako kažu stanovnici ovog kraja, vesnik je proleća a toliko je zdrav da ga traže i medvedi nakon što se probude iz zimskog sna.

Lekovita biljka sremuš , poznata i kao medveđi ili divlji beli luk je takođe veoma korisna za zdravlje. Koristi se još od davnina, a neki smatraju da bi svi ljudi bili potpuno zdravi kada bi ga jeli svaki dan. Postoje tvrdnje da je ova biljka zdravija i od belog luka! Bogat je vitaminima A, B1, B2, niacinom, folnom kiselinom i vitaminom C kog ima čak 14 puta više nego limun.

Takođe, Sremuš je jedan od vesnika proleća, a interesatno je što njeni listovi mirišu identično kao beli luk. Ovo jestiva biljka, blagog ukusa ima neverovatna antibakterijska svojsta i odlično se pokazala u čišćenju želuca, creva i krvi.

Mnogi ga koriste i u kulinarstvu, dok je preporuka da se jedete svež, nikako kuvan jer termičkom obradom, kao i zamrzavanjem i sušenjem, gubi svoja lekovita svojstva.

„Verujte za sremuš sam prvi put čula kada sam došla u Divoš! Bilo mi je neverovatno kako raste i koliko ga u proleće ima, rado ga jedemo svi porodično a moja ćerka i zet dolaze po njega i nose za Beograd“!

sremuš-izvor Vikipedija

Na trpezi se medveđi luk može naći u obliku salate, samostalno ili kao dodatak zelenoj ili kupus salati. Možete ga dodati i u čorbe, soseve, a poseban ukus daće svim vrstama testenina.Preporučuje se da sremuš jedete svež i izbegavate kuvanje, jer termičkom obradom, kao i zamrzavanjem i sušenjem, gubi svoja lekovita svojstva.Od sremuša možete da napravite i vrlo jednostavan, a ukusan namaz za doručak ili večeru. Listove iseckajte što sitnije i dodajte ih u krem sir ili ispasirani stari sir. Malo posolite i dobićete veoma ukusan i zdrav domaći namaz.

„Naravno kada pričamo o biljkama koje ovde uspevaju ne mogu a da ne napomenem šipak, pijem čaj od njega svakog jutra ne samo da mi prija ukus već mije dosta pomogao u mojim zdravstvenim problemima sa bubrezima“naglašava Snežana.

Ova višegodišnja grmolika biljka iz porodice ruža (Rosaceae), poznata je po svojim svetlim cvetovima i plodovima. Biljka raste u obliku gustog grma s bodljama, a njeni cvetovi su obično bledo ružičasti, ali mogu biti i beli ili svetlocrveni. NJeni plodovi su jarkocrvene ili narandžaste bobice koje su bogate vitaminom C i imaju neobičan kiselkasti ukus.Šipak se često koristi u prehrambenoj industriji za proizvodnju sokova, džemova, čajeva i dodataka u ishrani zbog svojih nutritivnih i lekovitih svojstava. Takođe, koristi se i u tradicionalnoj medicini za jačanje imunološkog sistema, dok povoljno deluje i na rad srca i bubrega.

Na Fruškoj Gori raste i čuvena livadska lincura višegodišnja zeljasta biljka koja raste na vlažnim livadama i močvarnim staništima. Cveta od jula do oktobra, a donosi plod u obliku čaure. Ona se retko sreće u nizijskim predelima, ali može biti prisutna na većim visinama. Stablo ove biljke je uspravno i dostiže visinu od 20 do 60 centimetara. Nemoguće je da vam ne zapadne za oko jer je celom dužinom prekrivena listovima, dok su njeni cvetovi tamnoplave boje, iako se ponekad mogu javiti u beloj ili ružičastoj boji. cvetovi.

Lekovitost Lincure poznata je još od davnina, pa samim tim, spada u najstarije lekovite biljke. Koren ove biljke leči razne bolesti želuca, jetre, žuči i nedostatka aptetina. Pored toga, uspešno leči tegobe poput hroničnog zatvora, astme, anemije… Spolja se može koristiti za lečenje povreda povšinskog sloja kože, dok se rakija sa ovom biljkom koristi kao prirodni oblog.

Fruška gora poznata je po svojim gljivama.

gljive na Fruškoj gori-izvor Nacionalni park Fruška gora

Poseban akcenat je na gljivama, njihova raznovrsnost je velika (čak preko 400 vrsta), međutim, njihovo branje podrazumeva oprez i stručnost.Jestive gljive na Fruškoj gori su: sunčanica, paprena mlečnica, lisičarka, poljska rudnjača, šumska rudnjača, vrganj, kripavac. Smrtonosno otrovne gljive su: zelena pupavka i panterovka.

Na Fruškoj gori gljive žive na svim tipovima staništa, na pašnjacima, u ritovima, plavnim livadama i šumama, odnosno svuda gde se zemljišta ne obrađuju. Do sada je na Fruškoj gori registrovano oko 2000 vrsta. Gljive su veoma raznilika grupa organizama i većina njih su veoma sitne i često specifične u pogledu staništa odnosno domaćina na kome se razvijaju ili sa kojim ulaze u simbiozu. Zbog svojih dimenzija ove vrste se teže uočavaju u prirodi. Većina ljudi gljive povezuje sa pečurkama, a to su ustvari samo plodna tela viših gljiva. Neke od njih se mogu koristiti za ishranu ljudi ali prilikom sakupljanja treba biti maksimalno oprezan jer su mnoge vrste veoma slične a među njima su i otrovne vrste.

ovaj tekst je u okviru projekta „Perspektive otvaranja Sremske Mitrovice ka Fruškoj gori“ sufinansiran od strane Grada sremska Mitrovica

Relja Popović