Vremenske prilike tokom aprila nisu išle na ruku voćarima, posebno onima koji imaju zasade kajsije. Poslednji mrazevi su, kažu poljoprivredni stručnjaci naneli značajne štete toj biljnoj vrsti posebno u ravničarskim predelima.

Lazar Klještanović stručni saradnik za voćarstvo u Rumi kaže da je tokom aprila obilazio zasade kajsija koje nisu izdržale jutarnje mrazeve. Kaže primetno je značajno oštećenje, posebno u zasadima koji se u ravničarskim predelima.

-Situacija na terenu je šarolika. Ima predela gde je rod uništen u velikom procentu i to je prvenstveno u nižim predila, dok je na većim nadmorskim visinama situacija sasvim drugačija. Oštećena zavise i od toga u kojoj je kajsija fenofazi, a to je faza cvetanja ili precvetavanja. Mi smo obilazili zasade kajsije gde je razlika u nadmorskoj visini bila sedam do osam metara, gde je u gornjim delovima šteta bila od 15 do 20 odsto, dok je u donjem delu šteta bila blizu 70 procenata, kaže Lazar Klještanović stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivredno stručnoj službi u Rumi.

U ovakvim situacijama u kojima pojedine biljne vsrte stradaju zbog vremenskih prilika još jednom se potvrđuje da treba slušati struku. Naime preporuka je da se zasadi voća podižu na višim terenima, na nadmorskoj visini od 200 metara, a nikako u ravnici.

-Mi svakako savetujemo da zasade voća treba podizati na višim predlima, kako bi se izbegle upravo ovakve situacije, kao što su štete od mraza.To se, naravno ne odnosi samo na kajsiju nego na sve voćne vrste. Zasade voća treba podizati na nadmorskoj visini iznad 200 metara, a na žalost mi u Sremu imamo malo takvih parcela pa nam je izbor sužen, pa zasade voća i vinove loze podižemo tamo ghde možemo, što predstavlja veći rizik, ali i veću štetu u ovakvim situacijama, dodaje Lazar Klještanović.

Vremenske prilike tokom čitavog aprila nisu išle na ruku voćarima, jer su jutarnje temperature vrlo čero bile oko nule, ili nekoliko stepeni ispod što za voće nije bilo dobro.

Ovakve temperature nisu bile dobre ni za jabuku i krušku, jer i one što više odmiču u razvoju sve su osetljivije na niske temperature.

Tokom aprila je završena i kompletna rezidba u zasadima voća, a završena je i prihrana azotnim đubrivima, jer je krajnji rok za prihranu istekao 30-og aprila. Poljoprivredni stručnjaci apeluju na voćare da tamo gde je bilo oštećenja ne treba unositi previše azotnih đubriva, kako bi se sprečila bujnost biljke, pa je procena da ta količina bude od 200 do 300 kilograma po hektaru, dodaje Klještanović.

Zlatko Markovinović