Poljoprivreda
Savet stručnjaka: Pre prihrane hlebnog žita, obavezno uraditi analizu zemljišta
TV Fruška gora • Redakcija TV Fruška gora • 23. januar 2023. • 12:07 •
Pšenica je u regionu Srema u fazi bokorenja na najvećem delu površina. Pred ratarima je prvi veliki posao ove godine a to je prihrana hlebnog žita, koju treba završiti do kraja marta, odnosno pre početka vlatanja pšenice. Pre prihrane obavezno treba uraditi analizu zemljišta kako bi se dobile tačne preporuke za unos mineralnih djubriva. Pored toga ovih dana treba obići parcele pod pšenicom i proveriti da li ima štete od glodara.
U dobrom je stanju pšenica na sremskim njivama. Sada je u fazi bokorenja na najvećem delu površina. Poslednje padavine su dobro došle usevu jer će poboljšati vlagu u zemljištu, imajući u vidu činjenicu da je prošla godina bila sušna. Paori bi ovih dana trebalo da obiću svoje njive i utvrde da li je evidentno prisustvo glodara, kaže Goran Drobnjak iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi.
”Najveći broj poljoprivrednika je ranije obavio zaštitu hlebnog žita od glodara, tako da na tim parcelama sada ne bi trebalo da bude većih problema. Ipak dobro bi bilo obići njive i proveriti situaciju, pa ako je potrebno ponoviti zaštitu pošto glodari mogu da naprave izuzetno veliku štetu usevu”, kaže Goran Drobnjak stručni saradnik za strna žita u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Rum.
Naš sagovornik ističe da je pred ratarima prvi veliki ovogodišnji posao a to je prihrana pšenice, koju treba uraditi u dva puta. Drobnjak podseća da se prihrana radi tek posle agrohemijske analize zemljište, kako bi se dobila tačna preporuka o unosu azota u zemljište.
”Znaju naši paori sve prednosti agrohemijske analize zemljišta EN-min metoodm, ali nije na odmet podsetiti da je treba uraditi ukoliko se želi dobar i kvalitetan prinos, jer je unošenje mineralnih djubriva od presudnog značaja za to. Pojedini paori da bi uštedeli prošle godine su smanjili preporučene količine mineralnih djubriva i za rezultat su imali niži prinos, dok ima i onih koji uopšte nisu ni bacali djubrivo. To je loše i tako ne treba. Ukoliko naši poljoprivrednici rade analizu i dobiju preporuku treba i da je se pridržavaju. i ove godine treba prihranu obaviti u dva puta i to u količinama koje daju poljoprivredni stručnjaci”, kaže Goran Drobnjak.
I suvišak, ali i manjak azota negativno mogu da utiču na pšenice, kako u smislu prinosa, tako i kvaliteta zrna. Višak azota dovodi do prevelike bujnosti nadzemnog dela biljaka, do manjka otpornosti na poleganje i do smanjenja imuniteta. Da bi se to sve izbeglo Akreditovane laboratorije su već počele analizu zemljišta N-min metodom, a u Rumskoj kažu da će većpošetkom februara biti većeg interesovanja za analizu, imajući u vidu činjenicu da je jesenas i u region Srema zasejano više pšenice nego prošle godine.
Poljoprivredni stručnjaci podvlače da azot ima veliki uticaj na visinu prinosa, ali je i vrlo mobilan u zemljištu. Zbog toga se uzimanje uzoraka za N – min metodu vrši svake godine.uzorci se uzimaju desam do deset dana pre prve prihrane. I to specijalnom sondom do propisane dubine, po slojevima od 30 centimetara. Kod jarog ječma i povrća uzorci se uzimaju sa dubine 0 do 30 cm i 30 cm do 60 cm.
Kod ozimog ječma, ozime pšenice, uljane repice i soje uzorci se uzimaju sa dubine 0 do 30 cm, 30 do 60 cm i 60 do 90 cm.ono što je takodje važno, a što poljoprivrednici treba da znaju je da od uzorkovanja do analize, uzorke treba čuvati i transportovati na temperaturi do 4 stepena Celzijusa.
Najbolje je analizu obaviti odmah posle uzorkovanja, a najkasnije 7 dana nakon uzimanja uzoraka. Ukoliko se uzorci drže na višoj temperaturi od navedene, analiza će pokazati veću količinu mineralnog azota od one koja se nalazila u zemljištu u trenutku uzorkovanja, pa će data preporuka za đubrenje biti pogrešna.
Preporučujemo još …
Vojvođanska događanja
Pregled dana - video
