Zgrada gradske kuće i ovog 17.novembra obasjana je ljubičastom bojom u znak podrške prevremeno rođenim bebama i njihovim porodicama. Ovaj dan obeležava se kao Svetski dan prevremeno rođene dece, koje su na svet doške pre 37. nedelje trudnoće.

Svaka deseta beba rodi se pre vremena. Put kojim prolaze bebe rođene pre vremena ali i njihovi roditelji je put borbe i neizvesnosti. Svuda u svetu 17.novembar se obeležava sa ciljem da se pruži podrška malim herojima. Važno je skrenuti pažnju na posebnu brigu o ovoj novorođenčadi, ali i porodilja.

– Normalna trudnoća traje 40 gestacijskih nedelja, a sva deca koja su rođena pre 37 gestacijske nedelje se smatraju prevremeno rođenom decom. Kako napreduje medicina, tako i stopa preživljavanja ove dece napreduje. Sada u svetu imamo podatak da se godišnje rodi preko 15 miliona dece pre vremena, od toga nažalost jedan milion premine. U Srbiji, pokazuju podaci, rodi se oko 4.000 dece pre vremena, odnosno oko 10 posto. Kada pričamo o prevemeno rođenoj deci moramo znati da su to deca koja su iz nekog razloga došla na ovaj svet ranije i da su ona neke svoje bitke vodili već interuterino i pobedili ih ali se njihova borba nastavlja i dalje. Na nama kao medicinskom osoblju je zadatak da njihovu bitku podržimo i omogućimo im što kvalitetniji život. Društvo je to prepoznalo i sve više imamo pomoć i lokalne zajednice i uopšte društva kao celine, oprema je sve savremenija i medicina zaista napreduje. Kadar nam se obrazuje, odnosno prati savremene trendove i trudi se da našoj deci omogućimo savremena medicinska dostignuća, kaže doktorka Ivana Savković, pedijatar Opšte bolnice Kikinda.

Kikindska bolnica je dobro kadrovski pokrivena za zbrinjavanje prevremeno rođenih beba, i raspolaže solidnom opremom. Ipak, ako se radi o bebama rođenim pre 35 nedelje, ili pak visoko rizičnim trudnoćama, tada se bebe i trudnice upućuju u druge specijalizovane ustanove, uglavnom u Novom Sadu.

– Ono što je isto karakteristično za decu rođenu pre vremena je da su ona anatomski i funkcionalno nezrela tako da je njihova adaptacija malo drugačija i otežana, odnosno ona najčešče imaju problema sa termoregulacijom, odnosno podležni su da ili upadaju u hipotermiju ili su sklone pregrevanju, sklona su infekcijama, poremaćijama disanja, poremećajima srčanog ritma, metaboličkim poremećajima i slično. Tako da ta deca zaista zahtevaju posebnu medicinsku negu koja se ne prekida samo u porodilištima. Zaslužuju češće kotrole i praćenje tokom ranog razvoja u prvoj godini a ponekad i dalje, dodaje dr Savković.

U Opštoj bolnici Kikinda trenutno je zaposlena jedna doktorka specijalizantkinja neonatologije dr Biljana Plemić, a dobra je vest da je u planu da se na specijalizaciju za neonatologiju uputi još jedna lekarka.