U Galeriji „Terra“ do 8.decembra u prilici ste da pogledate izložbu Petra Blogojevića „Work Without Progress“ odnosno „Rad bez napretka“ koja obuhvata dela nastala od autorovih profesionalnih početaka do danas. Izložba i autorov rad stavljen je u ulogu Sizifovog kamena sa potvrdom da umetnost, koliko god da je dobra, neće promeniti svet.

Pre nego zakoračite u Galeriju „Terra“ gde Vas očekuje izložba savremene likovne umetnosti autora Petra Blagojevića, možda je dobro znati neke detalje koje saznajemo od samog autora i recenzenta izložbe, Luke Tripkovića. Naime slike i druga izložena dela pripadaju kontekstualnoj umetnosti, koja govori o posebnom načinu i odnosu umetnika prema sopstvenom delu u određenom okruženju koje je rezultat socijalnih, plitičkih i ekonomskih faktora. Proces stvaranja često se postavlja iznad samog dela.

– Složio bih se tu sa mladim kolegom slikarom Lukom Tripkovićem čiji tekst inače prati postavku. On kaže, kao i sam naziv izložbe, da je autoironijski. Ja bih dodao da je i autobiografski, i biografski, i neka vrsta opozicije sa samim sobom. Ovde se ne govori o ekzistencijalnoj nemoći pojedinca da se izbori sa stvarnim stanjem stvari već upravo govori da je to jedan kontinuirani rad, da je to jedna vrsta ne prihvatanja stanja stvari ključna u promeni, odnosno u nekoj vrsti napretka. Radovi koji su izloženi zapravo su vrsta preseka s kraja 90tih godina pa na ovamo, kaže Petar Blagojević, umetnik.

Najveću pažnju posetioca izazvala je slika u kojoj je u prvom planu Eva Braun. Slika je nastala 2017. i njen radni naziv je „Reci mi gde je cveće“ po pesmi koju je izvodila Marlen Ditrih na turnejama 60.-tih godina XX veka. Interesantno je da je prva umetnica koja na koncertima u Izraelu peva na nemačkom jeziku, posle Drugog svetskog rata.

– Meni je bilo potrebno neko vreme da pokušam da artikulišem taj svoj osećaj, odnosno potrebu da napravim jedan ovakav rad. Obzirom na ovaj period pandemije nisam veliko imao priliku da izlažem. Jako mi znači ova interakcija koju sam doživeo na ovoj izložbi kada je ovo delo u pitanju. Jasno je da se bavim problematizovanjem tih istorijskih nepravdi, zločina, zločinaca i žrtava ali s druge strane i prećutkivanjem takvih strani, na koje ja smatram nemamo pravo. U pravom planu je slika Eve Braun koja bere cveće, u drugom planu Žuta kuća u Albaniji, kaže Blagojević.

Blagojević nije prvi put u Kikindi, ali jeste prvi put da se predstavlja kao umetnik.

– Veliko mi je zadovoljstvo da se prvi put predstavim samostalno pred kikindskom publikom. Mi kao umetnici na neki način dugujemo i zahvalnost ljudima koji uspevaju 40 godina da održe simpozijum „Terra“. U takvom okruženju verujem i da je kikindska publika i te kako uključena i razume događaje iz savremene kulturne umetnosti. Vidim da se u Kikindi održava i jubilarni 20. Džez festival i čestitam organizatorima, a želim da poručim publici da uživa u ovom događaju, zaključuje Blagojević.

Utisak na vas ostaviće i slika „Ružica si bila sada više nisi“ gde autor citira sam sebe, jer žena na slici plete Crveni šal koji nastaje paranjem izrabljenog odevnog predmeta te ponovnim štrikanjem novog. Svi naslovi dela koketiraju kako bi rekao Luka Tripković sa jugoslovenskim nasleđem i dominanntim sentimentom prema toj državi, ali ova priča ima i svoj nastavak koji predlažemo da sami otkrijete gledajući izložbu.