Draga braćo i sestre!

Danas, slavimo veliki hrišćanski praznik, slavimo poslanog na zemlju Jedinorodnog Sina Božijeg, Iskupitelja sveta, osnivača naše vere. Prorok Isaija je predskazao rođenje Hristovo govoreći: „Zato će vam sam Gospod dati znak, eto devojka će zatrudneti i rodiće sina i nadenuće mu ime Emanuilo“ (Isa, 7,14). „Što će reći: S nama Bog“ (Mat. 1,23). Anđeo Gavril, kada je blagovestio Prečistoj Djevi Mariji rođenje Njegovo, dao mu je ime Isus, koje znači: Spasitelj. Premda su ova dva, po spoljašnjem vidu, različita imena, ali po duhu i smislu potpuno odgovaraju jedno drugom.

Rođeni danas Sin Božji dođe na svet da nas spase, a kroz to potpuno učini da smo Božji, da Bog bude sa nama. Jer šta nas odvaja od Boga? „Gresi naši“, kaže prorok (Isa, 59,2), a pošto Hristos, dolaskom svojim na svet oslobodio nas je robovanja grehu i pomirio sa Bogom.

On je primio telo čovečije na Sebe, sjedinivši ga sa Božanskim, približio je ljude Bogu, tako da se možemo zvati deca Njegova, „A onima koji ga primiše dade vlast da budu deca Božja, onima koji veruju u ime Njegovo“ (Jov. 1,12). Da se pak nije rodio, da bi ostali sinovi tame, robovi greha, a kroz sve to se udaljili od Boga. Da nije sišao na zemlju, mi ne bi imali pravu istinu o Bogu, te po tome ni Bog ne bi bio sa nama. Po tome je lako poznati da Gospod Isus Hristos jeste isti što i Emanul – sa nama je Bog.

Hristos Bog se rodio u pećini, u jaslama, u poniznosti i siromaštvu, rođen je u svetu, ali „na svetu beše i svet kroz Njega posta i svet Ga ne poznaše“ (Jn. 1,10). Mnogi ljudi nisu razumeli tajnu Hristove ličnosti, a ona je velika tajna pobožnosti. Pobožnost možemo slobodno da kažemo da nije znanje, već je doživljaj. To je životu u ljubavi, veri i nadi.

Božić je najsavršenije delo Božje ljubavi i Božjeg čovekoljublja i mi ga samo svojom ljubavlju možemo najdostojnije doživeti. Blagodarimo mu, te po primeru Njegovom ne čeznimo za dobra zemljaska, a još manje, ne ogrešujmo zbog istih duše svoje. Budimo zadovoljni svojim stanjem, poštenim radom i trudom nabavljajmo sebi potrebno, a ako i više steknemo nego što nam je potrebno ne bacajmo ga uludo, u bezumlje i štetne igre nego ga umnožimo na pobožnost i naročito na pomoć mnogoj našoj gladnoj braći.

Hristos Bog primivši telo čovečije na Sebe, pokaza jasno kolika mu je mila poniznost i mi po primeru Njegovom budimo ponizni, kloneći se gornosti i doživimo krotost i bratsku ljubav prema svakome. Naše srce mora postati Njegova kolevka, da bi smo mi kao Njegovi sveti aposlosti sagledali Njegovu slavu kao slavu jedinoga koji se rađa od Oca, da bismo dostojno dožveli i proslavili Božić pozdravljajući jedan drugog i srcem i ustima:

Mir Božji, Hristos se rodi!

Protojerej Aleksandar Lazić, paroh prve parohije Svetogeorgijevskog hrama