Zahvaljujući svakodnevnoj brizi radnika Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo”, Subotica može da se pohvali da je zelena i puna cveća i na temperaturama koje dostižu tropske. Istovremeno, traje košenje javnih površina, orezivanje žive ograde i letnje orezivanje stabala, a planiraju se radovi za jesen kada će se saditi sezonsko cveće i drvoredi i parkovi popunjavati novim sadnicama.

                   Kada se kaže da je Radnoj jedinici „Zelenilo”, u okviru JKP „Čistoća i zelenilo”, povereno na održavanje 140 hektara zelenih površina u gradu i naseljima, to već samo po sebi zvuči impresivno i kao posao koji ni najmanje nije jednostavan. Ako se uz to navedu podaci da su u pitanju tri parka sa površinom od 158.000 kvadratnih metara, 41 skver od 107.000 kvadrata, blokovsko zelenilo koje pokriva 340.000 kvadratnih metara, ulično zelenilo u 770 ulica i 52.000 stabala, onda se dobija jasnija slika koliko je to posla za 35 radnika koji su svakodnevno na terenu. Priču počinjemo od toga kako i ljudi i zelenilo  podnose dane kada „zvezda prži“ i kako je organizovan rad u tim uslovima?
                   — Pratimo upozorenja koja nam stižu iz Gradskog štaba za vanredne situacije, pogotovo kada je u pitanju topli talas, radnicima dodatno obezbeđujemo flaširanu hladnu vodu i pravimo češće pauze u radu na svakih sat vremena, kada su temperature oko 36 stepeni. Po potrebi i skraćujemo radno vreme, do 12 ili 13 časova. Što se tiče samog održavanja zelenila, cvetnih leja, žardinjera i cveća u saksijama na kandelabrima, zalivanje se obavlja odmah u jutarnjim satima, kao i novih stablašica u drvoredima zasađenih u poslednjih godinu dana, da ne bi bilo sušenja. Posebnu pažnju obraćamo na cveće kod Plave fontane i Nove fontane, cvetne leje na promenadi na Prozivki, da bi sve bilo lepo i uredno radilo se dodatno pred Dužijancu, sada je u toku ulepšavanje za Dan grada, okopavanje šiblja, orezivanje žive ograde i uređenje cveća. Radimo trenutno i na Aleji maršala Tita gde se na šetalištu žulja korov koji je iznikao između popločanja — priča Borislav Jakemiv, inženjer zaštite životne sredine i rukovodilac Radne jedinice „Zelenilo”.

                   Košenje i letnje orezivanje drveća do oktobra                   

                   Košenje travnjaka jedan je od stalnih poslova čiji intenzitet zavisi od vremenskih prilika u toku godine, a svakako i od raspoloživih sredstava koja su predviđena putem Sekretarijata za komunalnu delatnost, energetiku i saobraćaj. Događa se, kao i ove godine, da kišni periodi doprinesu bujanju trave, a sa njom i invazivnog, korovskog bilja.
                   — Predviđa se od četiri do sedam košenja godišnje, od aprila do oktobra, a intenzitet zavisi od same lokacije, odnosno da li je u pitanju prva, druga ili treća kategorija travnjaka. Do sedam puta, to su oko Nove fontane, Trg Republike, Trg žrtava fašizma, kod Nove opštine, Suda, sve ostale ređe. Imamo tu i ulične i putne pojaseve u gradu, dečja igrališta, sportske komplekse i terene, zatim skverove i parkove – Ferenca Rajhla, Talaši park kod MUP-a i na Trgu Ćirila i Metodija. U gradu su nam prioritetni Segedinski put, Senćanski put, ulice Maksima Gorkog i Matije Gupca. U našoj nadležnosti je košenje i putnih pojaseva uz lokalne puteve za Đurđin, Tavankut, Bikovo, Čantavirski, Palićki i Kelebijski put — objašnjava Borislav Jakemiv.
                   U ovom periodu godine važno je i takozvano letnje orezivanje stabala, da bi se očistile donje grane, letorasti, kako ne bi smetale prolaznicima i ne bi ometale preglednost saobraćaja.
                   — Trenutno smo završili Zmaj Jovinu ulicu, desnu stranu prema Aleji maršala Tita, nastavli smo dalje sa Alejom i samim šetalištem, a u planu su Somborski put i Ulica Vase Stajića, i imamo lokacije na kojima ćemo raditi u mesnoj zajednici Novi grad. Ovo je važno i zbog preglednosti tabli, saobraćajnih znakova, pa i semafora koje ponekad zaklanjaju izrasle grane. Na jesen dolazi redovno orezivanje, i ono se u principu radi svake tri godine, drveće se „čepuje”, odnosno stabla spuštaju  na određenu visinu i krošnja im se smanjuje. Važno je da se posao obavlja redovnom dinamikom, da se ne izostavi nijedna godine i da se na mesta odsečenih grana nanese vosak, kako se ne bi stvarala rupa u stablu. Osim toga, kada primetimo da sa nekim drvetom postoji problem, da su se pojavile štetočine ili nešto drugo, onda razmatramo da li će se ono radikalnije orezati, ili ukloniti ako je to neophodno. U dogovoru sa Sekretarijatom pokušavamo da ta mesta popunimo novim stablima, mada je potrebno vreme da ona porastu. Nažalost, često se događa da ih vandali polome.

                   Kako da imamo više drveća?

                   Subotica je, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, u toku marta i aprila učestvovala, zajedno sa još četiri grada, u akciji „Zasadi drvo”. Tom prilikom je na osam lokacija u gradu zasađeno blizu 400 sadnica raznih lišćara, četinara i ukrasnog šiblja. U prvoj etapi, radnici JKP „Čistoća i zelenilo” zasadili su ukupno 207 sadnica na pet lokacija: Park Dudova šuma, Libalegelo, Park Ferenca Rajhla, u okviru blokovskog zelenila između stambenih zgrada i u žardinjerama u centru grada. Druga etapa realizovana je na dve lokacije – u Parku Ćirila i Metodija i u Parku Prozivka, kada  je ukupno posađena 171 sadnica. Pored predstavnika inicijatora akcije, Adria Media Group i kompanije DM, sadnji su prisustvovali i aktivno učestvovali u njoj i učenici osnovnih škola „Sonja Marinković” i „Matko Vuković”, kao i građani - volonteri.
                   Kada je u pitanju mogućnost da sami građani ispred svojih kuća, odnosno kao stanari ispred kolektivnih stambenih zgrada, po sopstvenoj inicijativi ozelene javne površine i posade drveće, za način na koji to mogu da učine dobili smo pojašnjenje iz Sekretarijata za komunalne poslove, energetiku i saobraćaj. Umesto kao ranije „Čistoći i zelenilu”, sada treba da se obrate za saglasnost i stručnu i savetodavnu pomoć ovom sekretarijatu.
                   —Ukoliko građani žele, na javnoj površini  ispred svojih kuća, da posade drvo (drveće), potrebno je da podnesu pismeni zahtev za izdavanje odobrenja Sekretarijatu za komunalne poslove, energetiku i saobraćaj, koji treba da sadrži podatke o lokaciji sadnje i o vrsti, količini i rasporedu sadnog materijala, kao i izjavu ko će održavati posađeni materijal — stoji u odgovoru. Isto važi i za stambene zgrade, kada zahtev postavlja profesionalni upravnik. Za odobravanje ovakvih zahteva, obrazuje se komisija i njeni članovi mogu da daju stručne savete vezane za sadnju. Građani imaju troškove administrativne takse u iznosu od 455 dinara.
                   — Ukoliko sami građani žele da popunjavaju zelene površine, treba to da urade uz saglasnost Sekretarijata i stručna uputstva, jer se dešava da takve samoinicijativno posađene sadnice postoje na javnim površinama koje su nam u programu održavanja, i onda vrlo teško možemo da obavimo svoj posao, jer nam je pristup i izvršavanje našeg zadatka otežano ili onemogućeno — kaže šef Radne jedinice „Zelenilo” Borislav Jakemiv.

Tekst je objavljen u okviru projekta Subotička svakodnevica, koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Subotice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.