Graditeljsko nasleđe u Subotici je u veoma lošem stanju i pod hitno se mora nešto preduzeti, saglasni su stručnjaci. S druge strane, potrebno je pronaći balans između zaštite i stanogradnje, zbog čega je organizovan stručni skup upravo na ovu temu kako bi se pokrenuo dijalog između nosilaca vlasti, političara, struke ali i građana.

I dok zaštićeno gradsko jezgro propada, uz izuzetke u restauraciji poput Sinagoge, novogradnja je u ekspanziji. Kako prizemne kuće čine čak polovinu graditeljskog nasleđa u Subotici, ključno pitanje je da li ih treba porušiti zarad jednoličnih višespratnica ili ih treba zaštiti. Po mišljenju arhitekte-konzervatora Gordane Prčić Vujnović, tako nešto bi zasigurno trajno narušilo identitet grada, zbog čega je potrebno zajednički pronaći planski pravac.

Stanje baštine u Subotici je slika stanja u državi pa i regionu – decenije neulaganja uz kombinaciju velikih zahvata rušenja od šezdesetih godina prošlog veka pa naovamo, ocena je direktorke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, dr Dubravke Đukanović. Ona ističe da je upravo zbog  toga potrebno pokrenuti ozbiljan dijalog u cilju očuvanja graditeljskog nasleđa.

Da je moguće i jedno i drugo - da investitori grada i da se sačuva gradsko jezgro, smatraju donosioci odluka. Predsednik Skupštine grada dr Balint Pastor, podsetio je da su upravo s tim ciljem prošle godine zaustavili plan za Zonu 2, a da od novog očekuju da bude izbalansiran.

On je dodao da se na centar grada gleda kao na ambijentalnu sredinu u kojoj ne treba da budu zaštićeni pojedini objekti, već sve.