Овогодишња пролећна  акција одношења кабастог отпада из домаћинстава,оборила је све досадашње рекорде у прикупљеним количинама. Само неколико дана након што је окончана, почело је уклањање шест дивљих депонија на територији града, које је обавило Јавно комунално предузеће „Чистоћа и зеленило”. Број нелегалних сметлишта из године у годину се смањује, а било би их још мање да грађани више користе могућност да шут и друге врсте отпада бесплатно однесу на Градску депонију

                   У току пролећне и јесење акције прикупљања и одвожења кабастог и чврстог отпада, које се спроводе постављањем контејнера велике запремине по ванградским и градским месним заједницама, Јавно комунално предузеће „Чистоћа и зеленило” пружа могућност грађанима да се ослободе свега оног што им се накупило по домаћинствима, а не спада у кућно смеће. То су, пре свега, делови старог намештаја, бела и друга техника, шут, старе гуме, грање и слично. План се доноси у сарадњи са Секретаријатом за комуналне делатности, саобраћај и енергетику, а првенствени циљ је да сав тај материјал не заврши на такозваним дивљим депонијама, па се тако и ове године кренуло од приградских насеља управо на први дан пролећа, 21. марта, а завршило 10. јуна у градским месним заједницама. Акција је била успешна, судећи по томе да је однета рекордна количина отпада, у којем је, додуше, осим кабастог било и доста кућног смећа.

                   — У односу на до сада рекордну пролећну акцију 2020. године, имали смо за неких пола тоне или тону више, односно укупно 1.130 тона разноврсног отпада и постављена су и испражњена 984 отворена контејнера запремине пет кубних метара, значи, 4.035 кубика је однето на Градску депонију. Убедљиво највише смећа, 53 контејнера, прикупљено је у Чантавиру, затим у Новом Жеднику 45 и Старом Жеднику 42, Ђурђину 38, у Бајмоку 37, Хајдукову 33, а што се тиче градских месних заједница „рекордери” су Мали Бајмок са 34 контејнера, Палић, Мали Радановац и Александрово са по 32, Зорка 28, док је Прозивка имала свега шест напуњених контејнера! То су само номиналне количине, јер имамо праксу да грађани почну да доносе отпад на пунктове где ће бити постављени контејнери дан-два раније, а када се они уклоне, још неколико дана траје изношење на та места, тако да морамо да шаљемо наше екипе и механизацију да се све то додатно очисте и доведу у ред — каже Никола Јовичић, менаџер за односе са јавношћу у „Чистоћи и зеленилу”.

                   Из програма акције изостављене су једино три централне градске месне заједнице, Центар I, Центар II и Центар III, јер нема довољно простора да се распореде велики контејнери и њихово постављање изазвало би хаос у центру града.

                   Да ли су разлог жути џакови?

                   Нека од питања која се често постављају када је реч о пролећној акцији јесу да ли би оне могле да трају дуже, односно да се контејнери од пет кубних метара редовно износе и празне, а такође и редослед по којем се обилазе месне заједнице и да ли би неке од њих, које се у њему налазе касније, могле да буду на почетку или ближе почетку акције? Такође и могу ли посуде за одлагање отпада у току тих дан или два да се на пунктовима задрже дуже, како би и запослени стигли да их искористе.

                   — Већ по искуству и знајући где ће бити највише посла, полазимо од ванградских месних заједница, када се и највише ангажују радници и механизација, да би се то смањивало како се прелази на градско подручје. У почетку, дани су још увек кратки и брже се смркава, па током времена, када се дође до града, обданица је дужа и пошто је ту гро запослених, они могу да стигну да изнесу отпад. Према плану, контејнери се постављају на локације у осам ујутро а празне барем два пута дневно, између 13 и 15 и 18 и 20 часова. Акције су у трајању од готово шест месеци годишње, тако да грађани имају довољно времена да очисте своја дворишта, шупе, подруме и таване од кабастог отпада — одговара Никола Јовичић.

                   Оно што се намеће као питање јесте како се из године у годину генеришу све веће количине тих материјала, упоредо са кућним смећем, с обзиром на то да је територија града највећим делом покривена неким видом организованог одношења кућног смећа из домаћинстава?

                   — Једино Чантавир, Вишњевац и Бачко Душаново нису у том систему, иначе или имамо канте за домаћинства или су грађани дужни да купе жуте вреће, које ми односимо негде седмично а негде два пута месечно, и на тај начин нам плате услугу. Врло често се, међутим, дешава да их не набављају, или се поред једног жутог џака нађу још три или четири црна, мада и то прихватамо, али у том случају излазак на терен и ангажовање запослених није економично. Да ли се смеће лагерује да би се избегла куповина жутих врећа, тек у данима када се спроводи акција појављују се енормне количине и у договору са месним заједницама на поједине локације постављамо и по два контејнера. Они буду затрпани отпадом, који се понегде простире 20 метара у дужину, пет метара у ширину и три метра у висину, и не виде се од разних џакова, јутених или од концентрата, у којима сигурно није кабасти отпад — образлаже Јовичић.

                   Смањује се број дивљих депонија

                   И ове године је настављено уклањање дивљих депонија са територије града — прошле године је рађено на четири, ове на шест локација, по уговору који је склопљен са Градом. Да би се очистило, како је процењено, око 1.230 тона отпада, потрошено је четири милиона динара, од којих је 2,2 милиона обезбедило Министарство за заштиту животне средине Републике Србије а 1,8 милиона издвојено је из градског буџета. Акција је почела 15. јуна и било је предвиђено да траје месец дана, али је Јавно комунално предузеће „Чистоћа и зеленило“ окончало недељу дана пре рока.

                   — Посао је започет у Доњем Таванкуту, у Малиновој улици, где је било преко 400.000 килограма отпада а процењена вредност радова и највећа, близу 2,4 милиона динара. Затим су биле на реду Лошињска улица у Суботици, депонија код Логистичког центра, уз Пачирску пругу, у месној заједници Кер, да би 7-8.јула завршили са дивљом депонијом у Чантавиру, на путу за Нови Жедник. Иако се дешава да се, након што урадимо посао, сметлишта поново створе, има помака, јер је у односу на пре деценију и по уклоњено близу 40 дивљих депонија и сада је њихов број смањен на 16. Депоније стварају несавесни појединци и предузетници, јер сасвим сигурно нико из Суботице неће носити отпад у Таванкут, али се оне појављују и у деловима града који су у потпуности покривени редовним одношењем смећа, као што је месна заједница Кер — каже Никола Јовичић.

                   Обилазећи радове у Доњем Таванкуту, градоначелник Стеван Бакић је нагласио да је Град у последњих пет година потрошио преко 18,5 милиона динара за уклањање дивљих депонија и апеловао на неодговорне појединце да престану са одлагањем отпада на јавним површинама, поготово што је Јавно комунално предузеће „Чистоћа и зеленило” омогућило свим грађанима да могу на Градску депонију да одложе бесплатно до 500 килограма отпада.

Текст је објављен у овиру пројекта „Чувамо ћирилицу”, који је суфинансиран из буџета Града Суботице. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.