Naselja Mediji

RTV Subotica

KONTROLA

Kvaliteta vazduha

Naselja Mediji

Društvo

Чувамо ћирилицу: Професор емеритус др Шандор Шомођи, Почасни грађанин Суботице

RTV Subotica • Redakcija TV Subotica • 31. avgust 2022. • 13:04 •

На вест да ће овогодишњи добитник звања Почасни грађанин Суботице бити професор емеритус др Шандор Шомођи (87), многи наши суграђани су прокоментарисли да је то требало много раније да се догоди.

Доктор пољопривредних и економских наука, врсни стручњак и истраживач у области агроекономије, доскорa за катедром Економског факултета, професор Шомођи је својим делом задужио не само наш град, већ и много шире.

Факултетску диплому стекао је 1958. године на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду, где је дипломирао као инжењер пољопривреде. Магистрирао је економију 1970. године на Економском факултету у Суботици, где је докторирао 1980. године. Његовa област истраживања обухвата агроекономију, унутар које се бавио организационим и управљачким наукама. Почетком седамдесетих био је експерт „Енергопројекта“ из Београда у Замбији и генерални директор „MazabukafarmsLtd“. По повратку из Африке, од 1973. до 1987. године је радио као асистент, предавач, ванредни професор, редовни професор Економског факултета у Суботици и заменик директора и директор Института за организацију и информатику, затим је до 1993. године био професор и директор Института за агроекономију и социологију села Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, а од 1993. године је гостујући професор на Факултету пољопривредних наука Георгикон у Кестхељу.

Има дугу и изузетно успешну стручну и научну каријеру, а његово изузетно знање потврђује чланство у неколико асоцијација и научних тела. Његова универзитетска наставна делатност је препозната и кроз бројне награде. У средишту његовог размишљања увек је био рад на унапређењу човека и села кроз пољопривреду и организацију рада, као и напредак и успех развојних стратегија које је развио. Његових међународно признатих више од 600 радова обухватају 30 књига, 12 уџбеника, више од 20 универзитетских белешки, 110 научних радова, 200 предавања на конгресима и конференцијама, рецензије 60 студија и 70 стручних радова. Поред тога, учествовао је у више од 50 домаћих и међународних истраживачких пројеката као водећи истраживач или вођа пројекта.

Иако је веома тешко издвојити само неке успехе у богатом животу др Шандора Шомођија, ипак се у први план истичу пројекти регионалног развоја, у оквиру којих је међу првима препознао значај обнове железничке пруге Сегедин-Суботица-Баја и развоја друмских граничних прелаза. Био је један од главних носилаца пројекта привредног развоја на чијим темељима је основан „Просперитати“.

И поред свега овога, др Шомођи признаје да га је изненадила вест да ће постати Почасни грађанин Суботице.

— Нисам очекивао. Откако сам пре седам година престао да предајем на факултету, живим доста повучено. Зато ме је то пријатно изненадило — искрено ће професор. — Никада нисам радио за нека признања. Био сам прави надничар нације, професор неколико деценија, истраживач, а истраживачки посао је такав. Поред свега што сам урадио, можда има много више ствари које нисам успео да урадим. Имао сам велике амбиције да се бавим базичним истраживањима и компарацијом биолошких и друштвених система. Нажалост, то се никада није реализовало.

Цео радни век професор је посветио истраживањима у пољопоривреди, а од почетка је био интердисциплинарни истраживач.

— Радио сам јако пуно, од самог почетка, тако да не могу да издвојим нешто на шта сам посебно поносан, јер колико год да радите истраживање и дођете до резултата, наука временом то оспори. Зато сам најпоноснији на сваког свог доброг студента, изнедрио сам шест доктора наука којима сам био ментор, многе којима сам помогао да то постану. Поносан сам што сам улагао у младе, јер њихово знање нико не може да оспори — каже професор. — Увек сам им говорио да треба јако пуно да уче и раде. Волео сам да радим са младима, са 80 година сам се припремао за наставу исто као када сам био почетник. Генерације које долазе су више информисане и више знају, него ми када смо били студенти.

Бављење науком и истраживачком делатношћу никада није било лако, али времена се мењају и не могу се поредити.

— Евентуално се то може урадити на основу једног или два показатеља, али то не даје праву слику ствари. Зато је интердисциплинарно истраживање тежак терен, јер имамо много узрока и последица и њихови међусобни односи и утицаји су веома компликована ствар. За истраживаче је данас тежа ситуација, јер је некада статистика била обавезнија, давање података је било уобичајено. Данас је то више на добровољној бази. А без добрих података и анализе не можемо да имамо праве резултате — истиче професор. — У нашим условима је јако тешко доћи до правих података. Наука доживљава исто што и цела привреда и цело друштво. Дели судбину народа. Било би важно да уложимо много у научна истраживања. У науку треба улагати јер нас само наука може вући напред. На пример, проблем са климом је резултат тога да политика не слуша науку. Више од две деценије причамо о одрживом развоју, а ми не да смо све ближи, него смо све даљи од тога. Све више оптеређујемо природу отпадом, угљен-диоксидом, а она нам дупло враћа.

Ако је нека тема тренутно актуелна, онда је то регионални и глобални развој, а искусни научник, чији интелектуални рад никад не мирује, тврди да цео свет има разлога за бригу.

— Ми живимо у Бачкој, када је и мали род и онда имамо шта да једемо и не знамо шта је глад. Међутим, има много места у свету где је глад нормална појава. Храна је стратешки производ за свако друштво, да колико толико задовољи своје потребе или из производње или из увоза. Уплив друштва преко политике, цена и другог, увек је био јак у овом домену, не само код нас него је свуда у свету тако. Терен на коме може да се креће један произвођач је прилично сужен јер му други одређује цену репродукционог материјала и готовог производа — објашњава наш саговорник. — Код нас су произвођачи недовољно схватили потребу да се удруже, бежи се од задруге, људи зазиру од самог тог израза. У ствари, било би јако добро када би и на инпут страни, када се преговара са снабдевачима репроматеријала, и на аутпут страни, када продају своје производе, имају велики обим којим могу да наступе. Велика количина производа у једној руци има много већи утицај на тржиште него ситни произвођачи.

Текст је објављен у овиру пројекта „Чувамо ћирилицу”, који је суфинансиран из буџета Града Суботице. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

чувамо ћирилицу