Naselja Mediji

RTV Subotica

KONTROLA

Kvaliteta vazduha

Naselja Mediji

Društvo

Ћирилицом: Дечак насмејаних очију и великог срца

RTV Subotica • Redakcija TV Subotica • 30. novembar 2022. • 10:01 •

На први поглед нас је, такорећи, „купио”. Марко Перић, дечак насмејаних очију и великог срца. Рођен је 25. јуна 2006. године у Сремској Митровици.

Са непуних годину дана дијагностикована му је церебрална парализа, као последица тешког порођаја, при коме је остао без кисеоника. Иако су му по рођењу прогнозе биле да неће ходати и да неће моћи самостално да функционише, то се није десило.

Маркова борба почела је 2006. године и још увек траје. Али Марко се не бори сам. Ту су његова породица и пријатељи.

— Марко је сад велики дечак од 16 година који је постигао много захваљујући упорном раду и труду. Надамо се да ће у будућности достићи још неке своје велике циљеве — почиње причу о Марку његова мајка Јелена Перић.

Сазнање да Марко има церебралну парализу уплашило је породицу.

— Марко је од почетка био јак, знао је своју дијагнозу и преживљавао је све боље од нас. Супруг и ја смо у почетку били слабији, рањивији, спорији, нестрпљивији. Међутим, сада смо, захваљујући Марку, постали много јачи. Научили смо да будемо стрпљиви, да чекамо, да се сваки труд исплати, да се сваки циљ постигне уколико верујете у њега. Марко је најбољи дечак на свету — истиче мајка Јелена и додаје да је најбоља одлука коју је донела била да Марку роди сестру Мају, која је увек уз њега.

Како наводи Маркова разредна у основној школи, Душанка Суботић, наставница биологије у Основној школи „Трива Витасовић Лебарник“ у Лаћарку, Марко је величанствен по много чему.

— Упознала сам Марка када је завршавао 4. и била сам одушевљена дететом које има потешкоћа у кретању и говору, а осмех не скида с лица. Била сам део Марковог одрастања, али с поносом могу да кажем да је и Марко био део мог одрастања. Уз Марка сам много научила, пре свега да се све може с осмехом. Научила сам шта значи упорност, јер смо четири године провели заједно, одрастали смо заједно и научили да с осмехом и смирено прихватамо и потешкоће и лепе ствари — истиче Душанка Суботић.

Колико Марко има подршку да би остварио своје жеље и циљеве, толико је он узвраћа и пружа љубав својим најближима. Он нам је прави пример да је за срећу заиста потребно јако мало.

Марко је данас друга година Прехрамбено-шумарске и хемијске школе у Сремској Митровици, смер пољопривредни техничар. Прву годину завршио је са свим петицама. Иако има физички инвалидитет, ментално је очуван, бистар, интелигентан и пре свега вредан дечак који све своје обавезе извршава на време.

Осим школских обавеза, Марко у слободно време воли да гледа историјске филмове. Иде у шетњу, тренира пливање, а његова највећа љубав је бициклизам.

Љубав према аутомобилима, моторима, бициклима, Марко је показивао још као мали. Највећа радост му је била када је добио трактор на педале, у коме је сатима уживао превозећи у приколици своју млађу сестру Мају.

Волео је да посматра децу која испред његове куће возе бицикле. Пробао је да вози бицикл са помоћним точкићима, с којег је, према речима мајке Јелене, често падао, због нестабилности и одсуства равнотеже. Падао је по неколико пута на дан, устајао са сузама, али је настављао да покушава и никада није одустао. Жеља је била јача од њега самог. Убрзо Марко добија свој први трицикл и ту почиње ново поглавље у његовом животу.

Од првог момента када је сео на њега, успео је да га вози. Прво у дворишту, затим на улици, а онда је кренуо трициклом и у школу.

Данас Марко готово сваки дан, најчешће са мамом, вози руту од око 20 километара, а недељом кад нема великих гужви вози и дуже, до околних сремскомитровачких села. Не одустаје и шаље свима такву поруку.

Била је ово прича о томе како некад и немогуће може постати и те како могуће. Била је ово прича о љубави, подршци, страху, успонима, и падовима. Прича о породици, оази љубави и мира. Прича о Перићима, којих, сигурни смо, на овом нашем свету има много. Само, да ли их и колико примећујемо?

Бициклизам велика љубав

Овог лета је Mарко учествовао на две бициклијаде, у Шапцу и Бачу, где је проглашен херојем дана. У тој трци био је једина особа са инвалидитетом и прешао је целу руту од 58 километара. Добио је признање које му је дало вољу да настави даље да се бори. За нас Марко јесте херој дана, али и херој месеца и године.

Захвални смо Марку на ономе чему нас је научио, а то је како се трчи животна трка. Паднеш, устанеш и наставиш да трчиш са осмехом. Баш као Марко.

Tекст је објављен у овиру пројекта „Ћирилицом”, који је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

ћирилицом дечак насмејаних очију