Оцењујући комуналну 2022. годину, првенствено треба нагласити да и поред бројних фактора који утичу на свакодневицу свих јавних предузећа, као што је пораст цена, функционалност града није доведена у питање и да су она успела да своју делатност обављају на задовољавајући начин и у интересу грађана, напомиње Чила Голи, чланица Градског већа задужена за област комуналних делатности и развоја, мада ће стручне и финансијске анализе тек уследити. Оно што је било у фокусу интересовања у овој, а још више ће се налазити у наредној години, односи се на водоснабдевање, с једне стране, а затим једнако и успостављање регионалног система управљања отпадом, који подразумева пре свега његову примарну селекцију, као и затварање несанитарне депоније „Александровачка бара”. Што се тиче нових километара водоводне мреже, њој се у скоријој перспективи могу надати становници месних заједница Зорка, Таванкут, Хајдуково и Шупљак, док ће на Водозахвату I, у Мишићеву, Вишњевцу и Чантавиру бити бушени нови бунари.

                   — Настојимо да створимо услове за проширење водоводне мреже, јер чињеница је да немамо водоснабдевање на територији читавог града, док је канализација нешто мало преко 50 одсто покривености, иако имамо уређај за пречишћавање отпадних вода. Почетком ове године проширен је систем водоснабдевања у месним заједницама Железничко насеље и Макова седмица, а надамо се да ћемо крајем ове и почетком наредне године проширити и на Месну заједницу Зорка, за коју смо предвидели средства у ребалансу буџета града од око 7 милиона динара, а за наредну предвиђамо око 30 милиона, колико је укупно вредан пројекат. У питању су четири улице: Пролетерских бригада, Сутјеска, Покрет несврстаних и 112. нова. Снабдевање питком водом није решено ни у насељима Хајдуково, Шупљак и Таванкут, међутим, из мађарских фондова су одобрена средства за пројектовање водовода у Хајдукову, Лудашу и Бачким Виноградима, која би користила фабрику воде у Бачким Виноградима — каже Чила Голи.

                   Водовод за Таванкут и нови бунари

                   У тежњи да се питање увођења водоводне мреже у поједине делове града и насеља која је још немају покрене са мртве тачке, обезбеђивање пројеката је основни предуслов да се са ње крене. Тако ће бити и с Таванкутом, који треба да добије воду директно са Водозахвата I, изградњом цевовода, о чијем је пројектовању ове године потписан уговор са Покрајинском владом и за то обезбеђена средства.

                   — Покрајинска влада је у ребалансу буџета определила  15,6 милиона динара за пројекат водоводне мреже за Таванкут и пребацила средства Граду, који ће их усмерити Јавном комуналном предузећу „Водовод и канализација” да наручи пројекте. Тек када они буду готови, видећемо тачно колики ће износ бити потребан да се водовод изгради, а тамо је потребан јер већ сада постоје велики проблеми пошто се многи бунари суше и остају без воде. За колико времена би то могло да буде остварено,  немогуће је предвидети и све ће зависити од извора финансирања и могућности у наредним годинама — објашњава Чила Голи.

                   Обнављање старих и изградња нових бунара за снабдевање градске мреже водом за пиће део су планова од капиталног значаја за 2023. годину, јер је не само на Водозахватима I и II, него и у неким приградским насељима, њихово функционисање од највећег значаја за грађане. Бунари имају свој радни век, који износи око тридесет година, и после тога их треба реконструисати или бушити нове, а да би се одржао ниво водоснабдевања на територији града, потребна су сваке године два до четири нова. С обзиром на време које је потребно за пројектовање, исходовање дозволе, обезбеђивање средстава, бушење, опремање и испитивање новог бунара пре пуштања у функцију, пракса је да се са иницијативом крене бар годину дана раније, каже наша саговорница.

                   — Наши бунари су прилично застарели, и у Јавном комуналном предузећу веома пажљиво прате њихово стање и обавештавају локалну самоуправу пре истицања радног века бунара да би могли на време да предвидимо средства за пројектовање и изградњу нових. Постоје приградска насеља у којима имамо локалне бунаре уз одређени третман те воде, да би она била одговарајућег квалитета. Тако да смо ове године изградили два бунара у два насеља, Мишићеву и Вишњевцу, где су постојећи већ били у лошем стању, док смо у ребалансу буџета предвидели за 2023. два нова бунара, један је за насеље Чантавир, где је такође бунар већ доста стар и време је да буде замењен. Осим тога, и на Водозахвату I константно треба бушити нове бунаре, јер се са тог изворишта, преко фабрике воде снабдева највећи део града — напомиње чланица Градског већа.

                    Затвара се „Александровачка бара”?

                   После дужег низа година и очекивања да почетак функционисања Регионалне депоније између Бикова и Орома омогући успостављање регионалног система управљања отпадом и одношење смећа на Регионалну депонију након примарне селекције на месту настанка, добијањем интегрисане дозволе за рад, која јој је издата у новембру, за велики корак ближе смо овоме циљу. Претходно, у фебруару, стигли су нови ауто-смећари, а Министарство за заштиту животне средине је, поред тога, обезбедило одговарајуће канте и контејнере за примарно разврставање отпада.

                   — У изградњи и опремању регионалног система за управљање отпадом, Суботици, као и у много чему, поново припада „пионирска” улога, да буде прва која ће то учинити, што је одговоран и не баш лак задатак. Министарство је предвидело средства још 2016. и то представља заправо сопствено учешће Републике Србије јер се пројекат финансира 85 одсто из ИПА средстава и предмет је међународног уговора између Европске уније и Републике Србије. Што се тиче посуда — контејнера и канти, јавна набавка је била успешна и све је било испоручено, међутим, тендер за ауто-смећаре је био оборен три пута и, нажалост, реализација је сачекала 2022. годину. Ауто-смећари много значе за Суботицу, а још више за мање општине које су у овом систему регионалног управљања отпадом, јер нису све организоване и у режиму који ми имамо захваљујући „Чистоћи и зеленилу”, немају посуде, не односе смеће сваке недеље или још увек користе нека сметлишта изван насеља — наводи Чила Голи.

                   Оно што је од пресудног значаја као предуслов за сепарацију отпада на месту настанка и његово одношење на Регионалну депонију уместо у „Александровачку бару”, нису само нови смећари, него и људски ресурси, односно нови радници који ће се запослити на тим пословима. Путем Министарства за заштиту животне средине, док још увек постоји забрана запошљавања отварањем нових радних места у јавном сектору, исходовано је да ће за ове потребе „Чистоћа и зеленило” моћи да запосли 20, а Регионална депонија 10 људи. Истовремено, на видику је и крај употребе несанитарне депоније „Александровачка бара”.

                   — Јавно комунално предузеће је најпре односило око 10 одсто кућног смећа на Регионалну депонију, међутим, у другој половини ове године та се количина попела на 40 одсто, а у наредној верујемо да ће коначно сав дневно генерисани отпад завршавати тамо. Тражимо решење да се реконструише или бар санира Биковачки пут, јер је он важан не само за транспорт отпада, него и комуникацију грађана. То значи да ће „Александровачка бара”, постепено престати да се користи и да ће моћи да се приступи њеној санацији. Ово је важно због близине болнице, насеља, Градског стадиона, и док о коначној намени овог простора још не можемо да говоримо, извесно је да ће се смеће прекривати инертним материјалом, водонепропусним слојем, да ће се озелењавати и да ће се вршити анализа оцедних вода и депонијских гасова још деценијама после затварања. За то имамо идејни пројекат и сагласност Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине, који је надлежан.

                   Преостаје оно најважније — да се успостави примарна селекција отпада у домаћинствима, којима ће бити подељене плаве канте, и пошто неће бити довољно посуда одједном, најпре ће се кренути са неколико месних заједница, а затим ће се тај круг ширити. С обзиром на то да ће одношење селектираног смећа бити нова ставка на рачуну, идеја је да они који буду имали више у плавој канти, плаћају мањи рачун, и на тај начин буду награђени.

                   На последњој седници Скупштине града је одлучено да се почетак примарне селекције отпада у Суботици уместо за 2023. помери за 1. јануар 2024. године.

Текст је објављен у овиру пројекта „Чувамо ћирилицу”, који је суфинансиран из буџета Града Суботице. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.