Posle Drugog svetskog rata stanovništvo nemačkog porekla napustilo je Bajmok, a na njihovo mesto se doselilo više od 2.300 novih kolonista. To su uglavnom bili Srbi iz Like i to iz okoline Drežnice, čije su kuće bile uništene u Drugom svetskom ratu i koji su bili prinuđeni da migriraju u Vojvodinu. Uspomenu na zavičaj i poreklo, Drežničani čuvaju i dan danas tako što se jednom godišnje okupe.

Natalija Trbović Toljagić je profesorka srpskog jezika i književnosti, i sama je potomak doseljenika iz Drežnice, a članica je i Matice Drežničke, koja svake godine izdaje godišnjak i organizuje skup Drežničana.

- Matica Drežnička je udruženje entuzijasta koja pokušava da sačuva sećanja na vreme koje je prošlo, ali eto, zbog nas i zbog ovakvih stvari koje se dešavaju danas u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“, ipak ćemo sačuvati nešto od zaborava, to nam je izmađu ostalog i cilj.

Na skup su stigli i gosti iz Zagreba. Istoričarka umetnosti dr Sanja Horvatinčić je sa svojom ekipom došla sa ciljem da predstavi projekat „Baština odozdo - Drežnica: Tragovi i sjećanja 1941 — 1945“. To je međunarodni interdisciplinarni istraživački projekat usmeren na savremenu istoriju drežničkog kraja.

- Dugo smo u kontaktu i pratimo aktivnosti Drežničana u Bajmoku, i bilo nam je izuzetno važno i izuzetno čast da predstavimo naša istražvanja o Drežnici i ovoj zajendici. Da od njih naučimo još nešto, da snimamo sećanja iz drugog svetskog rata, i zapravo da razmenimo znanje, spoznaje o sećanju na taj zavičaj.

Dušan Radulović vodi fejsbuk-stranicu „Bajmok Drežnica“, koju je osnovao sa čuvenim karikaturistom Milenkom Kosanović, a sa ciljem da na taj način okupe sve ljude sa svih strana sveta koji imaju drežničko poreklo.

- Na taj način smo uspeli da okupimo nekoliko hiljada pratilaca od kojih svakodnevno dobijamo informacije o njihovom poreklu u vidu dokumentacije, fotografija, i na taj način čuvamo tu svoju populaciju od zaborava.

Posle Drugog svetskog rata Drežnica jejoš uvek imala oko šest hiljada stanovnika. Danas je ona svet koji nestaje i trenutno tamo živi između 200 i 300 stanovnika. Stalne seobe i potraga za boljim životom doprineli su da se taj kraj opustoši, a najviše nekadašnjih Drežničana našlo je svoj dom upravo u Bajmoku.