Upotreba prirodnih materijala i tradicionalnih principa gradnje, kakvi su se primenjivali vekovima unazad mogli bi biti rešenje za klimatske promene koje uzrokuju neke od najvećih nepogoda – toplotne udare i razorne potrese, kažu sa Građevinskog fakulteta. Takvi principi bili bi ekonomski isplativiji, a istovremeno bismo dobili sigurne kuće i zgrade.

Građevinska nauka već decenijama unazad upozorava da principi gradnje i izolacije, koji se proteklih sedamdesetak godina koriste u većem delu sveta, pa tako i u našoj zemlji neće biti adekvatni u slučaju porasta temperatura, koje već sada prelaze 40 stepeni, ali i u slučaju seizmičkih delovanja, pojašnjava profesor Kekanović sa Građevinskog fakulteta. Rešenje vidi u tradicionalnom načinu gradnje i prirodnim materijalima, kakvi su nekada korišteni, a koje je moderno graditeljstvo zaboravilo.

„Jednostavno, zidovi će morati da se grade na način kao što su se gradili pre više stotina ili hiljada godina, samo sad sa modernim materijalima, gde ne mora biti zid debljine 60 cm ili jedan metar, može i sa 40 cm, kao što je ovaj zid. On bi bio u stanju potpuno da vrši klimatizaciju prostora na taj prirodan način“ – kaže prof. dr Milan Kekanović, redovni profesor na Građevinskom fakultetu.

Upravo je takav vid gradnje bio predmet istraživanja u kom su učestovali studenti druge i treće godine, koji pohađaju izborni predmet Tradicionalni materijali. Zajedno sa profesorom napravili su model zida koji bi bio otporan na prirodne nepogode, zahvaljujući čemu bismo dobili sigurne kuće i zgrade.

„Profesor je od samog početka pokušavao da nam skrene pažnju na to koliko je bitno da postoji ta prirodna klimatizacija prostorija, pogotovo na ovim visokim temperaturama. Tradicionalni građevinski materijali koji su hidroskopni, kao što su gips i kreč, koji se nalaze u ovom betonu, oni skupljaju vlagu i izbacuju je napolje“ – dodao je student druge godine, Dušan Vučković.

Sa ekonomske strane upotreba tradicionalnih, prirodnih materijala i gradnja po principima koje su studenti i profesor Kekanović izučavali, bili bi jeftinija opcija u odnosu na standardni način gradnje.

„Takvi zidovi su jeftiniji od onih kakvi se danas rade. To je termoizolacioni materijal, zvučnoizolacioni , parodifuzini, znači u stanju je da klimatizuje, protivpožaran je, ali nije nosiv. Nosivost se postiže sa vertikalnim stubovima gde se nalaze obični betoni, tako da sa ovim modelom zida može da se napravi zgrada od 10, 15 spratova. Imamo sve zadovoljeno i prirodnu klimatizaciju i zvučnu izolaciju, protivpožarnu zaštitu, nosivost i ono što je interesantno izuzetnu otpornost na potrese“ – dodaje profesor Kekanović.

Pored prirodnih materijala, beton nastao na Građevinskom fakultetu krije i jedan ključni moderni sastojak – mleveni stiropor.