Na prostoru Zoološkog vrta Palić nalazi se veliki broj zaštićenih i strogo zaštićenih biljnih vrsta. Neke od njih su Pančićeva omorika, lokvanji, narcisi...

Zoo-vrt Palić je osnovan pre 74 godine i to na prostoru na kojem je već bilo mnoštvo različitih biljih vrsta, od kojih su mnoge i do danas očuvane, objašnjava koordinatorka obrazovnih i promotivnih aktivnosti Zoo-vrta, Jelena Toljagić. Bašta broji mnoštvo četinara, lišćara, žbunja i zeljastog bilja.

— Od strogo zaštićenih vrsta svakako treba spomenuti veliki broj četinara poput Pančićeve omorike, tise, bora krivulja, lokvanja. Kada je reč o zaštićenim vrstama to su narcisi, visibabe, kleke i breze.

Osim domaćih prisutne su i vrste koje nisu tipične za naše podneblje. Takođe, za posetioce će uskoro biti otvoren i deo sa mediteranskim vrstama.

— Uskoro će za posetioce biti otvoren deo u kojem se nalaze četiri vrste mediteranskog bilja, to su velike palme, kaktusi i agave. Ono što Zoološki vrt odlikuje jesu i biljke koje nisu tipične za područje Srbije, to su ginko, džinovske sekvoje, kavkaske jele visine preko 20 m, a koje krase ulaz u Zoo-vrt.

Svako ko je makar jednom bio u Zoološkom vrtu na Paliću, ima kao uspomenu fotografiju ispred čuvenog pauna. Njega odlikuje posebna lepota, zahvaljujući raskoši sadnica sa preko 20 vrsta.

— Ono što je za cvetnog pauna interesantno je da se u njega dva puta godišnje utka to cvetno perje koje naši baštovani gaje. Otprilike bude 5.000 cvetnica u svakoj zameni cveća, i 20 različitih vrsta. Najpoznatije su begonije, viole, rizine, lukovice lala i druge.

Kada je reč o održavanju, četiri baštovana vode brigu o deset hektara površina pod biljem. Oni redovno rade zaštitu, ali i zalivanje, takođe postoje i prskalice, napominje naša sagovornica.