Umetnička postavka koja traje neprekidno duže od šest decenija, zove se Terek. Tačnije, Ištvan Terek, slikar. Utkao je on sebe u svekoliki život likovnog stvaralaštva na ovim prostorima veoma duboko, možda i najdublje.
     Setiće se starije generacije ogromnog panoa nad stepeništem tadašnjeg Sokolskog doma (nekadašnjeg bioskopa Jadran, današnje scene Narodnog pozorišta) veličine 5 sa 2,5 m, koji je svojim efektnim slikovnim izrazom mamio poglede sugrađana od samog centra grada, navodeći ih da neizostavno pogledaju film koji se reklamirao. Smenjivali su se ti panoi, svojevrsne ogromne slike, svake nedelje u ritmu u kojem se i bioskopski repetoar menjao, baš kao svojevrsna  izložbena postavka u prostoru koja večno traje. Sećam se slike ženskog akta, leži potrbuške na krevetu dok joj na zadnjem delu sedi crna mačka. Kao pubertetlija, te 1968. godine i nisam mogao nešto drugo zapamtiti do li golotinju naše Subotičanke Eve Ras, koja je u filmu proslavljenog Dušana Makavejeva „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT” igrala glavnu ulogu. Ni uloga crne mačke u filmu nije zanemariva.
     Bila je to prva slika koju sam zapamtio, a čiji je autor upravo slikar o kojem ovog puta pišem, Ištvan Terek. Nakon godina provedenih u školovanju, vojsci i lutanja po svetu osamdesetih godina, kada sam i sam počeo da radim u kulturi, pomno sam pratio likovno stvaralaštvo u Subotici, Terekovo pogotovo. Upoznao sam slikara velikog talenta koji je rođen 1940. godine u siromašnoj porodici nadomak Palića, u selu Čurgo. U nedostatku  sredstava za školovanje na likovnim akademijama, učio je slikarstvo i svoj talenat razvijao kod učenog subotičkog slikara Gustava Matkovića, potom i kod Pala Petrika, Jožefa Ača i Endrea Faragoa. Bolje učitelje i nije mogao naći tih poznih pedesetih godina minulog veka.
     Sa dvadeset godina već je imao i prvu samostalnu izložbu i to u svečanoj sali  -  čitaonici Gradske biblioteke, da bi potom usledilo  više stotina samostalnih i kolektivnih postavki. Učestvovao je i sam organizovao nebrojene likovne kolonije. Putovao je po svetu, bio  na studijskim boravcima, obilazio prestižne galerije i muzeje po Evropi, diveći se ali i učeći od svetskih klasika u likovnoj umetnosti. Godinama je organizovao likovne postavke u foajeu bioskopa Zvezda, u palićkom ogranku  Gradske biblioteke, u sopstvenom domu, gde i danas to čini, držeći časove slikarstva mnogim starijim i mladim polaznicima. Talentovan i neumoran, svoju slikarsku raskoš oprobao je slikajući pejzaže koji su ga celog života inspirisali podsećajući ga na detinjstvo, slikajući životinje, konje pre svega, slikajući mrtvu prirodu i lepotu cveća, slikajući portrete, pogotovo dobro zapamćeni ciklus iz sedamdesetih godina, u kojem je na platnu uljanim bojama portretisao sve glumce našeg pozorišta. Aktove je slikao posebno inspirisan, sa željom da se uz poznate aktove iz svetske istorije umetnosti i sam oproba u lepoti ljudskog, pre svega ženskog tela, da sebe uporedi sa onim  čime svi studenti sveta počinju, crtajući i skicirajući, potom slikajući razgolićene modele, i naravno, sebi dokaže da je i tu majstor kičice. Isprobavao je i učio slikarske tehnike počev od skica i crteža u olovci i ugljenu, koristeći pastel i tuš, akvarel ali ponajviše akrilik i ulje, njegovu omiljenu tehniku.
     Osnivač je više likovnih grupa počev od grupe Čurgo, koju sa kolegama osniva 1967. godine da bi 1970. upravo zbog maksimalnog angažovanja u kulturi dobio Forumovu nagradu, prestižno priznanje na nivou Vojvodine. Učestvovao je u osnivanju grupe Q, te ABC&T i uvek bio pokretačka snaga i motor koji neumorno povlači prave poteze, nudi vredne ideje, predlaže slikarska okupljanja, postavlja kolektivne izložbe i dokazuje sebi i drugima da se može kada se hoće. A Terek je uvek nesebično hteo.
     Svoj umetnički rad sam je podelio u više ciklusa, ostajući dosledan i prepoznatljiv sa jedne, ali i spreman da istražuje i eksperimentiše sa druge strane, ne libeći se da slika i realistički i nadrealistički, impresionistički i ekspresionistički, moderno i angažovano, enformel ili kombinovano,  ali i umiljato i ljupko i uvek privlačno za oko.
     Tako o slikarstvu Ištvana Tereka Jožef Ač piše: „Na njegov stil koji prolazi kroz više faza, uticao je ekspresionizam, kasnije nadrealizam i pop-art”. Karolj Labadi navodi: „Njegova ulja su skoro providna. Magličasta, lomljiva, sklona isparavanju”. Književnik Oto Tolnai je pisao: „Pojedine male slike se mogu vezati za najlepše tradicije vojvođanskog pastela (Farkaš, Hanđa, Balaž G.) bez obzira što Terek nijedno svoje delo ne slika zbog toga, da – kao krila leptira – svetlucaju i svetle zbog sebe samih”. Konačno, istoričarka umetnosti Olga Kovačev Ninkov je napisala: „Terek je sačuvao seoski identitet svakodnevnom egzistencijom vezan za grad. Na to ukazuje opis njegovog štafelajnog slikarstva, u kome preovladavaju socijalne teme,  mrtve prirode i pejzaži vangradskog ambijenta kao i njegovo stvaralačko-organizacione aktivnosti većinom takođe usmerene na isti prostor”.
Dodajmo ovome i citat samog umetnika,  posvećen aktu: „Tema akta, stara više hiljada godina, u raznim civilizacijama  dobila je opravdanost svog postojanja na više načina. U evropskoj, naročito u mediteranskoj kulturi kod Grka i Rimljana, ona je bila naročito omiljena uglavnom za vreme renesanse, kad su mitološke i biblijske teme pružale mogućnost za prikazivanje nagog ljudskog tela. Kasnije je postala sve popularnija i do danas se veliki broj likovnih umetnika bavi ovom temom koristeći  različita umetnička rešenja”.
     Priču o slikaru Ištvanu Tereku počeli smo aktom Eve Ras na velikom bioskopskom  panou, i evo, završićemo ga njegovim najnovijim katalogom nedavno izašlog iz štampe — „Skice i studije“ aktova,  na 60 stranica sa preko 150 ilustracija, a sve to u stvarnosti možemo videti i u delima uživati u njegovoj Kući umetnika, u Ulici Hanibala Lucića br. 14.

Tekst je objavljen u okviru projekta Subotička svakodnevica, koji je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Subotice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.