Kultura

Ћирилицом: Жрвањ и ветрењача – без њих се није могло, а данас су прошлост

RTV Subotica • Redakcija TV Subotica • 5. septembar 2022. • 12:11 •

Ћирилицом: Жрвањ и ветрењача – без њих се није могло, а данас су прошлост Фото: Жито у спремишту из неолита/Музеј Војводине

Историја људског рода не може се замислити без историје производње хране. Једна од првих и незамењивих намирница у људској исхрани био је хлеб, односно погача (обла или у облику правоугаоника, како се и данас прави на Далеком истоку). Хлеб се од почетка правио од пшеничног брашна, а доцније и од других житарица. У средњем веку, са појавом кукуруза који су донели Шпанци из Америке, појављује се и кукурузни хлеб. Савремено доба изнедрило је разноврсност у прављењу хлеба, погача и разних пецива од најразличитијих житарица, семенки и биљака. Обиље и разноврсност производа од брашна храни готово читаву људску популацију која обитава на планети Земљи. У старом Риму најважнија крилатица царева, патриција и плебса је била: „Хлеба и игара!ˮ      

На основу материјалних остатака које су пронашли и систематизовали бројни   археолози током својих истраживања на просторима јужне Паноније (од деветнаестог века па до савременог доба) дошло се до сазнања (која свакако нису коначна) да се пшеница гајила још у шетом миленијуму старе ере. Мрвљењем  пшеничног зрна настајало је брашно од ког се правила погача или хлеб. Више пшенице, односно хлеба, директно је утицало на повећање броја становника.

У праисторији пшеница се ручно млела на начин физичког потиска између два  камена: један, већи и колико-толико пљоснат као подлога а други, обично мањи (тако да стане у шаку) округли као дробилица. Мањи округли камен могао се држати у шаци којом су се директно притискала зрна, или дланом гурати напред-назад. Рад са већим комадима камена изискивао је, осим умешности и већу снагу, али се количина умрвљеног брашна није знатно увећавала. Већ сам поглед на првобитне предмете за мрвљење пшеничног зрна и производњу брашна недвосмислено указује на тежину посла за мало резултата. Упркос томе, коришћење брашна, односно погаче (хлеба) у исхрани стално се повећавало. Мушка и женска популација је учествовала у производњи пшенице, док је процес производње брашна и погача (хлеба) био намењен  искључиво женама.

Сакупљена зрна пшенице као и умрвљено брашно чували су се у посебним посудама од глине које су се сушиле на сунцу. С временом су посуде за спремиште жита или брашна израђиване као посуде већих димензија (од неколико десетина сантиметра до метра) и разних облика (касније назване питосима) које су се правиле од печне глине. Ове посуде су се одлагале у посебне делове куће – спремишта. Да се не би превртале укопавале су се, плиће или дубље, у под просторија. У појединим посудама за спремиште жита могло је да стане и преко стотину килограма жита.

Следећи корак у ефикаснијем млевењу пшеничног зрна из доба праисторије је проналазак ручног жрвња. И о њиховом постојању сазнајемо на основу археолошких ископавања и налаза који се могу видети у свакој од музејских установа у Војводини. Само на простору Бачке и Баната пронађен је велики број ручних жрвњева који временски припадају винчанској култури и датирају се од 5.500 до 4.700 година старе ере. Израђивани су од камена елипсоидног облика и растирача од камена, обично округле форме. Техника рада састојала се од стављања зрна пшенице на подлогу где се оно растирачем који се окретао помоћу дрвеног штапа, дробило и мрвило. Већину ручних жрвњева археолози су налазили у стамбеним објектима и служили су за млевење жита и дневне потребе укућана. Средњовековни камени жрвњеви се састоје од два округла диска са перформацијом. Дрвени штап или вретено одговарајућег облика се стављао кроз обе рупе дискова, док се зрневље налазило између дискова. Окретањем штапа мрвило се зрневље и добијало брашно. Рад са жрвњевима био је кудикамо лакши од мрвљења потиском, а резултат је био стоструко бољи, тј. за мање утрошеног времена добијала се већа количина брашна. Проналазак и употреба жрвња у млевењу пшеничног зрна био је велики искорак у производњи брашна.  

У средњем веку јављају се прве воденице (погон за окретање камена за млевење  био је водени ток), које су прављење уз реку на ободу насеља, док су суваче (погон за окретање камена за млевење била је снага животиња, коња или магараца) и ветрењаче (погон за окретање камена за млевење је био ветар) прављене изван и у оквирима насеља која су се бавила земљорадњом. Ветрењаче, којима је погон био ветар могле су да функционишу само у ветровитим данима. С растом популације и развојем земљорадње, као једном од основних привредних делатности, расла је и потражња за изградњом млинова. Па ипак, и они су имали свој век и отишли у прошлост с појавом индустријализације и појавом првих парних млинова који су млели више и брже.

Tекст је објављен у овиру пројекта „Ћирилицом”, који је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Preporučujemo još …


Slušanost radija u Subotici
Kroz Grad
Vesti dana - video

Vojvođanska događanja
Pregled dana - video

Fejsbuk

Emisije

U sred srede

RTV Subotica

U sred srede

Poslovni intermeco

RTV Subotica

Poslovni intermeco

Jutrenje

RTV Subotica

Jutrenje

Subotička događanja

RTV Subotica

Subotička događanja

Opušteno

RTV Subotica

Opušteno

Likovni tragovi

RTV Subotica

Likovni tragovi

U susret istini

RTV Subotica

U susret istini

Subotica grad sporta

RTV Subotica

Subotica grad sporta

Sport

RTV Subotica

Sport
Media Info Centar
Institut HIB
Privredna akademija Novi Sad
Vojvođanski Magazin