Kultura

Чувамо ћирилицу: Херцеговино, све насели, себе не расели

RTV Subotica • Redakcija TV Subotica • 31. oktobar 2022. • 12:23 •

Чувамо ћирилицу: Херцеговино, све насели, себе не расели Фото: Детаљ са отварања изложбе „Стрма равница” у Музеју Херцеговине

   „Било је сеоба и биће их вечно, као и порођаја, који ће се наставити. Има сеоба.  Смрти нема!”, давно је написана реченица чувеног српског писца Милоша Црњанског, која као да сваког дана одзвања улицама Требиња, града „сунца и платана”, Херцеговину Светог Саве. Од када је основано насеље, у Требињу су живели Илири, Грци, Римљани Срби, Турци, Муслимани, Аустроугари. У својој бурној, тегобној али и славној прошлости, Требиње и кршевиту Херцеговину вековима је напуштало становништво у потрази за кором хлеба и бољим животом. Пре Првог светског рата, на хиљаде мушких глава је одлазило на амерички континент да би копањем угља или тешким радом на изградњи железничких пруга зарадили довољно новца да прехране своје породице. Током 1916. године, српска војска је требало да заузме положаје на Солунском фронту које јој је одредила савезничка команда. Међутим, за попуну јединица недостајало је бораца, јер су током тешких борби 1914-1915, као и повлачења преко албанских планина, народ и српске јединице биле десетковане. Отуда је српска влада упутила свим Србима, ма где живели, позив за ступање у добровољце. Тим поводом, у Северну и Јужну Америку упућени су војни повереници који су радили на сакупљању добровољаца за попуњавање војних јединица. После војне обуке пребачени су на Солунски фронт где су распоређени на положаје по Добром пољу (Југословенска добровољачка дивизија).

            Добровољци у српској војсци су се јавили већ почетком рата. Током рата, они Срби који су као поданици Аустроугарске били регрутовани и распоређени у њеним војним јединицама, не желећи да се боре против своје браће, предавали су се српској и руској војсци. Њихов број је био велики, поготово на Руском фронту. С тим у вези, у Русију су послати српски официри да од добровољаца формирају добровољачке јединице. Почетком 1916. године, формиране су Прва и Друга дивизија. Током 1917. и 1918. године добровољци са Добруџе пребачени су на Солунски фронт. Доласком више хиљада добровољаца (из Русије, Северне и Јужне Америке) у редове српске војске на Солунском фронту, увећала се бројност и снага српске војске. Неспорно је да су и добровољци дали велики допринос у пробоју Солунског фронта, коначном сламању непријатеља и ослобађању Србије. Српска војска је ослободила и Херцеговину. Њене војне јединице су ослободиле Требиње 11. новембра 1918. године, а од 1. децембра исте године, Требиње и Херцеговина су постали део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/Југославије.

Фото: Панорама Требиња

Влада Краљевине Србије је после албанске голготе била смештена на острво Крф. Већ крајем 1916, Влада је покренула решавања питања добровољаца после рата. С тим у вези је донета Уредба о насељавању у новим крајевима по којој ће се добровољцима у српској војсци давати државна земља. На седници Владе од 17. марта 1917, донета је одлука да се сваком добровољцу који се борио у српској војсци даје пет  хектара земље (у случају погибије или рањавања породица не губи то право). Међу добровољцима из Америке био је и велики број Херцеговаца који су се после Великог рата населили на север нове отаџбине (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца/Југославија), где су на голим лединама Војводине оснивали добровољачка насеља – колоније. Историографија је евидентирала преко две стотине добровољачких колонија (Банат, Бачка, Барања, Срем, Славонија), од којих у Војводини стотинак, а у средњој и северној Бачкој пентнаестак: Генерал Хаџићево (данашњи Нови Жедник), Генерал Радивојевићево (данашњи Вишњевац), Војвода Зимонић, Хајдух Вељко (данашње Хајдуково), Горње и Доње Масариково, Бачко Душаново, Мишићево, Карађорђево, Бачки Соколац, Горња Рогатица, Растина, Каркатур, Мићуново, Његушево, Алекса Шантић, Ново Село (код Фекетића), Ново Село (код Сенте),...    

Музеју Војводине, односно њени кустоси (Богдан Шекарић, музејски саветник – етнолог и Димитрије Михајловић, кустос – историчар) су, на стогодишњицу добровољачке колонизације која се спроводила после Првог светског рата, приредили темастку изложбу:  „Стрма равница”. На изложби је кроз музејски речник приказана колонизација Војводине. После отварања изложбене поставке у Музеју Војводине (октобра 2021), изложба је гостовала по градовима Војводине (Кикинда, Зрењанин) да би се 13. октобра 2022. године представила у Музеју Херцеговине, у Требињу. На отварању изложбе, један од рецензената, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске је присутне Требињце, Билећане, Гачане итд, подсетио да је у добровољачким колонијама које су настале у Војводини и део Херцеговине, јер у њима живе потомци добровољаца који су пре стотину година напустили камениту Херцеговину и пронашли нови завичај у равној,  зеленој и плодној Војводини. Сеобе Херцеговаца су настављене и после Другог светског рата, ратова деведесетих, па и данас. Др Мицић је у наставку програма представио своје две књиге о добровољцима и добровољачким колонијама: „Колонистичка насеља (1920-1941)” и „Кућа и хлеб”. О књигама су говорили и кустоси Музеја Војводине, Зоран Вељановић, Димитрије Михајловић и Богдан Шекарић.

Текст је објављен у овиру пројекта „Чувамо ћирилицу”, који је суфинансиран из буџета Града Суботице. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Preporučujemo još …


Slušanost radija u Subotici
Kroz Grad
Vesti dana - video

Vojvođanska događanja
Pregled dana - video

Fejsbuk

Emisije

U sred srede

RTV Subotica

U sred srede

Poslovni intermeco

RTV Subotica

Poslovni intermeco

Jutrenje

RTV Subotica

Jutrenje

Subotička događanja

RTV Subotica

Subotička događanja

Opušteno

RTV Subotica

Opušteno

Likovni tragovi

RTV Subotica

Likovni tragovi

U susret istini

RTV Subotica

U susret istini

Subotica grad sporta

RTV Subotica

Subotica grad sporta

Sport

RTV Subotica

Sport
Media Info Centar
Institut HIB
Privredna akademija Novi Sad
Vojvođanski Magazin