instagram
 
instagram

Kultura

Чувамо ћирилицу: Чизма главу чува, а шешир је краси

RTV Subotica • Redakcija TV Subotica • 29. decembar 2022. • 11:32 •

 Чувамо ћирилицу: Чизма главу чува, а шешир је краси Фото: Модни лист Divat Salon, 1901 (детаљ с насловне стране)

Не постоји поуздан податак када је човек почео да користи покривач за главу који је с временом постао неизоставан одевни предмет, баш као што је тешко утврдљиво када су настали први шешири. Етнолози и историчари још увек ломе копља око тог питања. У сваком случају, историја ношења шешира је веома дуга и сеже до времена старих цивилизација које су нам оставиле, између осталог, и визуелни траг о томе.

Шешири какве данас познајемо појавили су се крајем 18. века, а са њима, током 19. и 20. века и занати клобучара (шеширџије), а за њима и модисткиње-машамоде. Одавнина, оно што данас зовемо шеширом, имало је функцију да заштити главу од временских прилика (ветра, сунца, кише, снега), да би с временом постао више од одевног предмета. Од позног средњег века је обавезни део мушке и женске одеће. Потом, с развојем грађанског друштва је прерастао у статусни симбол и имао је своју естетску и уметничку вредност. Кроз своју естетску функцију шешир је постао део модног изражавања. Отуда кроз временске периоде егзистира кроз све различитије моделе у складу са годишњим добима и модним трендовима. Израђивани су од различитих материјала (текстил, платно, вуна, животињска длака... ) и украшавани детаљима који су се мењали из сезоне у сезону. Код крунисаних глава и имућнијег становништва шешири су украшавани и драгим камењем и бисерима. Центар европске моде — Париз, био је перјаница моде и  модних детаља. С тим у вези, израда шешира је постала више од заната и стекла статус уметности. У томе је била најзаслужнија Каролина Ребу. Током двадесетих и тридесетих  година 20. века у свету је већ постојао велики број модисткиња чији су шешири по дизајну и савршенству израде били више од аксесоара високе моде, као и познати модни креатори  који су дизајнирали шешире – Коко Шанел и Елза Скјапарели.

Фото: Модни лист Divat Salon, 1901 (детаљ са насловне стране)

Модни трендови од Париза, Беча и Будимпеште досегли су и до Војводине преко грађанске класе која је путовала по Европи, а потом и преко њихове деце која су се школовала од Будимпеште до Беча, Прага и Лајпцига. Ипак, трговци који су били спона између истока и запада били су највећи преносници новотарија и моде. Модни часописи који су стизали до наших крајева, најпре стидљиво а потом масовно, преплавили су грађанско друштво у Војводини. С временом, израдом шешира почеле су да се баве специјализоване занатлије које су се називале машамоде (од француске речи marchande de modes - модисткиња). Половином 19. века готово да није било војвођанског града у којем није било модисткиња које су израђивале шешире за госпође и господу. Поред шешира,  правиле су и бројне детаље које је грађанска елита радо носила: рукавице, крагне, траке, машне, вештачко цвеће итд.     

„Браћа Драган“ и први домаћи бренд шешира у Војводини

У Краљевини Југославији је постојала веома развијена производња капа и шешира. Поред занатских радионица и студија моде који су се специјализоали за шешире за даме и господу, а њихова израда се изводила по наруџби,  постојале су и фабрике које су масовно производиле капе и шешире за „обичан свет”. Једна од најпознатијих фабрика шешира у Војводини била је великобечкеречка (од 1935. Петровград, од 1946. Зрењанин) фабрика шешира и туљака „Браћа Драган”. Оснивач фабрике је био Иван Драган из Меленаца који је почео са шеширџијским занатом крајем 19. века. С временом, Иван је проширио производњу и продају на околна места. После Првог светског рата, његова тројица синова су 1919. године отворили погон у Великом Бечкереку којег су назвали „Браћа Драган”. Запошљавали су 300 радника и производили су на годишњем нивоу 700.000 шешира и 500.000 туљака. Великобечекречки шешири и туљци су били истински бренд који је „живео” више од 100 година. Нестао је у транзицији почетком 21. века. Фабричких погона за масовну израду капа и шешира је било и у Вршцу и Новом Саду, међутим, никада нису могли да „добаце” до дизајна и квалитета модела шешира и туљака који су се израђивали у фабрици „Браћа Драган”.

Текст је објављен у овиру пројекта „Чувамо ћирилицу”, који је суфинансиран из буџета Града Суботице. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Preporučujemo još …


Kroz Grad
Vesti dana - video

Kroz Grad
Vojvođanska događanja
Pregled dana - video

vojvodanska-dogadanja
Fejsbuk

Emisije

U sred srede

RTV Subotica

U sred srede

Poslovni intermeco

RTV Subotica

Poslovni intermeco

Subotička događanja

RTV Subotica

Subotička događanja

Opušteno

RTV Subotica

Opušteno

Likovni tragovi

RTV Subotica

Likovni tragovi

U susret istini

RTV Subotica

U susret istini

Subotica grad sporta

RTV Subotica

Subotica grad sporta

Sport

RTV Subotica

Sport
Budi human - Helena
Privredna akademija Novi Sad
Vojvođanski Magazin