Poljoprivreda

Ћирилицом: Може ли органски узгој смањити глобално загревање?

RTV Subotica • Redakcija TV Subotica • 30. jun 2022. • 11:49 •

Ћирилицом: Може ли органски узгој смањити глобално загревање?

Управо је то било питање на које је група стручњака из неколико водећих институција покушала да одговори. Може ли прелазак на органско или макар све већа примена метода те врсте производње успети да заустави незаустављиво, да смањи емисију штетних гасова у атмосферу, стварање ефекта стаклене баште и глобално загревање? Може ли сачувати један од најважнијих ресурса које имамо —  земљиште? Дугорочна неодрживост конвенционалног ратарства диктираће промене у начину производње, јер све више истраживања говори у прилог томе да органска производња заиста може да заштити животну средину и преокрене процес.

Фарма Мамужић у Љутову била је место окупљања стручњака на радионици о климатској неутралности пољопривреде. И није газдинство Јосипа Мамужића случајно изабрано — начин на који он приступа органској производњи и методе које користи препознати су као одлични и његова фарма служиће као пример другим произвођачима. Добила је и статус угљеничне фарме, на којој ће бити организоване обуке за друге произвођаче и саветодавце. Мамужићи су у органској производњи од 2003. године, а сертификат су добили три године касније. Тренутно им је у органском статусу шест хектара под ланом, спелтом, овсом и сојом. Имали су, кажу, и веће површине, али су пре пар година део морали да врате на конвенционалну. Иако слове за пример, проблема ипак има, прича нам Јосип.

— Почео сам са једним хектаром, па сам након три године периода конверзије укључио и остале површине и  од 2006. године је сертификована органска производња по ЕУ стандардима. До пре две године имао сам 22 хектара у органском статусу, међутим, због недостатка радне снаге смо били принуђени да део површина искључимо из органске производње јер физички нисмо постизали да одржимо ту методу обраде. Сада нам је у органском статусу остало око шест хектара. На фарми имамо и нешто поврћа за сопствене потребе и воћарску производњу. Применом органских метода и поштовањем система плодореда могуће је прилично успешно производити. То подразумева да се на месту повртарске биљне врсте заснивају ратарске, и сваке године око тридесетак посто површина мора бити засновано са легуминозама. На тај начин се у потпуности задовољава та нитратна директива, биљке могу нормално да плодоносе, а да род буде просечан, чак у неким годинама и изнад просека.

На питање колико је тешко бавити се органском производњом у крају у ком је традиционално заступљено конвенционално ратарство, Јосип одговара да је могуће, али уз добар однос са власницима суседних парцела.

— Никада нисам имао проблема, знају каквом се производњом бавим, тако да није било нежељених последица, односно остатака пестицида, иако се ти ободни појасеви и ти први откоси углавном посебно лагерују и то иде као конвенционална производња, како бисмо били сто посто сигурни када се ради анализа. Код бављења органском производњом веома је битно да су сви на газдинству укључени, дакле што бројнија радна снага. Најзахтевније су повртарске биљне врсте, јер изискују много физичког рада. Што се тиче житарица, уз помоћ савремене механизације могу доста добро да се одражавају парцеле, да нису превише закоровљене, али та коровска биљка је у многим случајевима и добродошла, јер је онда олакшана заштита од инсеката.

Радионица на фарми Мамужића  је део пројекта „Развој иновативних метода органске ратарске производње у циљу веће климатске неутралности пољопривреде“, а организују је Институт за земљиште у сарадњи са Националним удружењем за развој органске производње „Сербиа органика“ и Институтом за економику пољопривреде. Пројекат финансира Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије.

Проблем глобалног загревања је све присутнији, а он се  може посматрати и из угла ратарске производње, јер пољопривредници могу да примене одређене методе специфичне за органску производњу како би смањили последице по животну средину, поручује др Владимир Филиповић из Института за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“. Органска производња има капацитет да директно или индиректно смањи глобално загревање, тако што ће редуковати емисију штетних гасова и на тај начин заштитити екосистем.

— Фокус нашег истраживања  и пројекта је смањење емисије штетних гасова, пре свега угљен-диоксида, амонијака, метана и свих осталих гасова који дижу температуру и глобално загревају нашу планету. Фарма Мамужић је огледно добро са којим ми сарађујемо дуги низ година и са којим желимо да прикажемо грађанству да методе које они користе могу и сами да примене. То су вишепољни плодоред, то је примарни метод, затим су ту покривни усеви, малчирање, зеленишно ђубрење, коришћење органских ђубрива као што је компост.

Данашња конвенционална производња је неодржива, сматра др Владан Угреновић из Института за земљиште. Погрешна пољопривредна пракса последњих неколико деценија довела је до ерозије земљишта и све већег одавања угљеника и других штетних гасова у атмосферу. Међутим, органска производња која је препозната као решење проблема је још увек заступљена на веома малим површинама и у Србији заузима свега 0,5 одсто. Њене методе се пак користе и у конвенционалној пољопривреди, па су неке претпоставке да би за деценију или две целокупна пољопривредна производња могла бити органска.

— Органска производња чува земљиште, али и све друге ресурсе. Ово је посебно важно са аспекта климатских промена, имајући у виду да је земљиште једно од највећих резервоара органског угљеника на планети. Циљ овог пројекта је да се на два локалитета у Србији —  један је код Маркове цркве у централној Србији, други у Љутову — методе које се већ користе употребе за одређена мерења и анализе. Резултати пројекта ће нам послужити као параметар за будуће активности. Наша идеја је била да не промовишемо само органску производњу кроз овај пројекат, већ да скренемо пажњу да методе које постоје у  Србији и истраживања и резултати које имамо у пракси, могу да се користе и у конвенционалној производњи. Последњих година највише је заступљена воћарска органска производња, а сматрамо да је највећи потенцијал за развој и ширење органске производње на малим пољопривредним газдинствима где ће бити заступљена диверзификација производње, значи где имамо већи број биљних врста.

Текст је објављен у овиру пројекта „Ћирилицом”, који је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Preporučujemo još …


Slušanost radija u Subotici
Kroz Grad
Vesti dana - video

Vojvođanska događanja
Pregled dana - video

Fejsbuk

Emisije

U sred srede

RTV Subotica

U sred srede

Poslovni intermeco

RTV Subotica

Poslovni intermeco

Jutrenje

RTV Subotica

Jutrenje

Subotička događanja

RTV Subotica

Subotička događanja

Opušteno

RTV Subotica

Opušteno

Likovni tragovi

RTV Subotica

Likovni tragovi

U susret istini

RTV Subotica

U susret istini

Subotica grad sporta

RTV Subotica

Subotica grad sporta

Sport

RTV Subotica

Sport
Media Info Centar
Institut HIB
Privredna akademija Novi Sad
Vojvođanski Magazin