Poljoprivreda

Чувамо ћирилицу: Све је теже пчеларити

RTV Subotica • Redakcija TV Subotica • 3. oktobar 2022. • 12:58 •

Чувамо ћирилицу: Све је теже пчеларити

Почетак јесени, када многи плодови сазревају, а природа се полако смирује и спрема за зимски сан, означава и паузу за пчеларе. Последња паша, сунцокретова, завршена је још летос, а вредне пчеле се сада припремају за зимовање. Многи пчелари мораће  да их додатно прихране, јер меда ипак није било превише, како би након пар месеци спремне дочекале пролеће и прву пашу.

Иако би многи пољопривредници ову годину најрадије заборавили, за пчеларе она и није била тако лоша, поготово када се узме у обзир да су претходне две рекордно разочарале. Просечни принос овдашњих пчелара кретао се од 25 до 30 килограма, што и није тако лоше, оцењује Драгољуб Матић, председник Удружења пчелара „Пчела”. Принос је зависио од бројних фактора, од којих је веома важно умеће самог пчелара, али када се све подвуче, Матић истиче да можемо бити задовољни, иако је било и бољих и медоноснијих година.

— Сезона није била толико лоша, била је врло необична и неизвесна.  Кренули смо са уљаном репицом која није много обећавала, али је изненадила и била је веома издашна. За багрем смо страховали, изгледало је као да се смрзао, али је ипак ове године дао више него прошле године, а такође је и липа лепо медила. С друге стране, сунцокретова паша је трајала веома кратко и приноси су били веома скромни, што је лоше. Када све саберемо, ова година је била боља у односу на раније, принос је био леп на уљаној репици, пристојан на багрему, док је сунцокрет подбацио — прича Матић.

Кошнице се током сезоне морају померати,  јер су у супротном приноси врло слаби или чак никакви, а може се рећи да овдашњи пчелари имају среће.

— Ми  на северу Бачке имамо уљану репицу, имамо и багрем, ако не подбаци, можемо да „скокнемо“ до Фрушке горе, а ако и не, знају овде и свиленица  или дивљи дуван да буду добри, то је омиљен мед код нашег  становништва, и на крају имамо сунцокрет.

Када се не боре са природом и временским условима, пчеларе муче други фактори – употреба пестицида и појава лажног меда.

 — Оно што нас тишти већ годинама, пратило нас је и ове, а то је вечита борба са, да тако кажем, „хемичарима”. Употреба разних хемијских средстава, која је врло често и неоправдана, која почиње још од воћних паша, доводи до тога да пчелари беже са њих, уместо да се успостави нека сарадња између воћара и пчелара, јер су пчеле изузетно потребне ради опрашивања.  У томе никако не успевамо,  чини ми се да са њихове стране нема разумевања.

С друге стране, на тржишту још увек има лажног меда,  иако  Савез пчеларске организације Србије  годинама активно води битку против тога.

— Чини се да се полако та битка добија. Све га је мање, али је, нажалост, све мање и природног меда, јер нам биљке не меде. У сваком случају,  чини ми се да су сами грађани постали свесни тога и све више траже свог пчелара,  прави мед, једноставно препознају ту неку разлику имеђу правог и лажног.

Пчеларење није исто као некада. Пчелари се сада суочавају са бројним изазовима, међу којима је и борба за опстанак пчела. Одумирања и тровања пчела све су чешћа, а покренуте су и бројне кампање како би се подигла свест о томе колико бисмо заправо изгубили да нема ових вредних инсеката.

— Бројност пчела је смањена и лично мислим да их без пчелара можда више не би ни било. Пчелари су ти борци који одржавају пчеле у животу, који се заиста труде око њих. Скоро све зависи од пчела, комплетан биодиверзитет, то је један врло сложен процес. Сва природа је зависна на неки начин од пчеле, а њиховим нестанком  дијапазон наше исхране би се драстично смањио. Пчеле губимо све више сваке године, због неконтролисане употребе пестицида. Масовно се користе нека средства у ратарству, прска се коров и тако даље. На тај начин се загађују  и земља и вода, убијају се пчеле. Сећам се, деведесетих година када сам почео да се бавим пчеларством, имали смо фантастичну пашу белог босиљка, то је јако леп мед. Сада је он ишчезао са наших простора. Употреба  пестицида уништава пчелиње заједнице. Мислим да је сада тренутно пчела за 30 до 40 одсто мање него раније.

Колико је бављење пчеларством у будућности перспективно, тешко је рећи. Ипак, млади су заинтересовани за бављење овом граном пољопривреде. Уколико се одлуче да своје слободно време посвете пчелама, чека их трновит пут.

— Звучаће мало себично ако кажем да нема перспективе, али,, ипак не могу да их одговарам од тога, нека људи пробају, нека уче , нека раде. Потребно је јако много рада, много учења да бисте постигли неки успех, али су услови јако тешки, то је чињеница. То је, нажалост, сурова реалност, јер све је теже пчеларити.

Текст је објављен у овиру пројекта „Чувамо ћирилицу”, који је суфинансиран из буџета Града Суботице. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Preporučujemo još …


Slušanost radija u Subotici
Kroz Grad
Vesti dana - video

Vojvođanska događanja
Pregled dana - video

Fejsbuk

Emisije

U sred srede

RTV Subotica

U sred srede

Poslovni intermeco

RTV Subotica

Poslovni intermeco

Jutrenje

RTV Subotica

Jutrenje

Subotička događanja

RTV Subotica

Subotička događanja

Opušteno

RTV Subotica

Opušteno

Likovni tragovi

RTV Subotica

Likovni tragovi

U susret istini

RTV Subotica

U susret istini

Subotica grad sporta

RTV Subotica

Subotica grad sporta

Sport

RTV Subotica

Sport
Media Info Centar
Institut HIB
Privredna akademija Novi Sad
Vojvođanski Magazin