Poljoprivredna stručna služba je analizirala količine azota u zemljištu sa oko 4.000 hektara pod pšenicom, uljanom repicom i ječmom, a dosadašnji rezultati govore da će proizvođačima ove godine za prihranu biti potrebno znatno više azota u odnosu na ranije godine, i do 110 kilograma po hektaru.

Laboratorija Poljoprivredne stručne službe je sa n-min analizom započela početkom januara, a do sada su ispitani uzorci sa oko 2.000 hektara zasejanih pšenicom, 1.500 uljanom repicom i oko 500 hektara pod ječmom. Dva sušna leta bez uslova za mineralizaciju ostavila su posledice, pa  je zemlji sada potrebno više azota za prihranu i to najviše na  parcelama sa uljanom repicom - između 90 i 110 kilograma po hektaru.

Kada je pšenica u pitanju, količina azota zavisi od preduseva, ako je to bila uljana repica ili suncokret procene su da zemlji treba od 70 do 80 kilograma čistog azota, dok je na parcelama gde je bio kukuruz vrlo različita situacija, ali je prosek oko 50 kilograma, koliko je takođe potrebno i za prihranu useva ječma.

Proizvođači bi prihrani parcela pod uljanom repicom trebalo da pristupe već u narednim danima, savetuje Varga i dodaje da sa pšenicom i ječnom ne treba žuriti.

Analize količine azota u zemljištu za ozime useve radiće se i tokom februara, a očekuju se i uzorci sa parcela pod jarim kulturama.