У Србији је први пут ове године у домове здравље стигла ХПВ вакцина намењена деци и младима, старости од девет до 19 година, а колико је значајна могућност бесплатне имунизације против овог малигног обољења за “Дане” је објаснио др Небојша Бохуцки, епидемиолог у суботичком Заводу за јавно здравље.
Према његовим речима, редак је пример да вакцина чува од рака, а управо ова вакцина има то дејство – непроцењиво.   
С друге стране, код жена је то друга  најчешћа малигна болест, иза рака дојке, те би требало далеко више радити на превенцији – имунизацији.
Још почетком 80-тих година 20. века, немачки научник, а од 2008. године и нобеловац, Цур Хуасен, истраживао је ћелије рака грлића материце и открио је присуство генетског материјала, тачније делове ДНК-а ХПВ вируса. Откриће је било изненађујуће због појаве делова вируса у малигним ћелијама човека.
Претпоставио је да је вирус узрочник рака, што је била врло смела тврдња.
-Знало се да рак може настати након јонизирајућег зрачења, чак и од хемикалија, али да вирус може да изазове малигну болест је била врло храбра хипотеза. Своју тврдњу је успео да докаже 2000. године и награђен је Нобеловом наградом за изузетно откриће. Пошто је реч о вирусу поставило се питање шта ако би направили вакцину која би чувала особе од вируса, а самим тим би превенирали малигну болест. У  томе се успело почетком 21. века када је направљена прва вакцина против ХПВ-а – каже др Небојша Бохуцки.
Занимљиво је што је то било у Аустралији, међутим, прве су са употребом почеле Аустрија и Канада 2006. године.
Прва вакцина је имала својства да чува од два типа ХПВ-а који су најчешћи узрочници рака, то су типови 16 и 18, а др Бохуцки објашњава да сада знамо за више од 200 типова.
-Потом, како је време протицало, бивало је јасно да није циљ само превенција од малигне болести него, понекад ХПВ може да узрокује гениталне брадавице које су ружне, расту и могу бити монструзоних форма, димензија и да крваре. Зато је било добро заштити се и од оних типова ХПВ-а који немају малигни потенцијал, али узоркују промене на гениталијама. Тако је следећа генерација вакцине била четворовалентна, и у њу је укључена заштита од типова 6, 11, 16 и 18. Међутим, постајало је јасно да вакцина треба да пружа заштиту од више типова. Тренутно најбоља вакцина на свету чува од девет типова ХПВ-а, 6, 11, 16, 18, 31, 33 45, 52 и 58, у питању је деветовалентна вакцина или “Гардасил 9” – каже др Небојша Бохуцки и додаје да сви који желе, а имају од девет до 19 година, могу да приме најмодернију, тренутно најефикаснију и најскупљу вакцину, која је за особе овог узраста у Србији бесплатна.
-Зашто не искористити ову фантастичну привилегију, јер многе земље немају деветовалетне вакцине, а Србија је започела бесплатну имунизацију са деветовалетном. У Европи све земље користе вакцину против ХПВ, углавном четворовалентне и деветовалентне. Цена ове вакцине је, иначе, више од 100 евра. Јасно је да је због тога економски фактор утицао да касније кренемо са бесплатном имунизацијом – објашњава др Бохуцки.
Након 16 година искуства са овим вакцинама и на десетине милионе доза датих широм света, нема сумње у њихову ефикасност. Користе је земље ЕУ и ЕФТЕ, све већи број земаља америчког континента, Аустралија, Нови Зеленд, Кореја, Јапан, и друге, а од 2013. године, захваљујући страним донацијама,и Кенија, Магадаскар, Гана, Нигер.
-Акумулација знања о њима је огромна и то све говори у прилог томе да нема разлога да било ко оклева да прими ову фантастичну вакцину. ХПВ вирус изазива прво инфекцију а након пар година или деценија код малог броја особа може да изазове и малигну промену. Генетски материјал ХПВ вируса смештен је у омотачу који се назива нуклеокапсид. Најзначајнији протеин нуклеокапсида је протеин Л1, који је и најодговорнији за настанак инфекције. Самим тим, да бисмо били заштићемни од ХПВ инфекције неопходно је да поседујемо имунитет против преотеина Л1. Из овог разлога у изради вакцине је одлучено да се узме само протеин Л1, док се други делови ХПВ вируса не налазе у саставу вакцине. Битно је нагласити да се у саставу вакцине не налази ДНК материјал вируса, тако да вакцина ни теоретски не може да изазове обољење. Занимљиво је да и сам протеин Л1 не потиче од ХПВ вируса него од једне једноћелијске кваснице – објашњава др Бохуцки.
Особе које имају од девет до 15 година треба да приме две дозе, у размаку од пола године. Ако је особа старија од 15 година, у Србији за сада до 19 година, требају три дозе, у размаку од два месеца и још пола године од прве дозе.
Такође, вредно је помена да горња старосна граница не постоји. Произвођач говори да је то 45 година. Иако нису рађена испитивања на старијим особама, то не значи да не могу и старији да је приме.
-Важно је причати о доњој граници. И чим се спомене доња граница у сваком друштву јављају се одређене групе људи који говоре да је то промоција ране сексуалности, што је јако погрешно, јер је смисао раног давања вакцине да млади организам што боље одговори на њу. Што је особа млађа боље ће одговорити након две или три дозе. Што је старија имунолошки одговор ће бити слабији, па самим тим ће бити и мањи проценат заштићених. Нажалост, због неразумевања ове чињенице је у неким земљама огроман отпор, чак и у нашој земљи – каже др Бохуцки.
Након што неко прими ХПВ вакцину, може евентуално да осети бол на месту апликације, да добије температуру тог дана, а као о нежељеној реакцији помиње се и губитак свести, али то је ретка појава и ако се деси разлог је што је реч о тинејџерима који нису доручковали, и којима најчешће позли у здравственој установи, а многи од њих се и плаше игле.
Веома је важно да није забележена ниједна тежа нежељена реакција накобн примања вакцине, напомињу у ЗЗЈЗ.
-ХПВ, не сви типови, али поједини, доводе код одређеног броја људи, у малом проценту, до трајне инфекције. Имуни систем већине особа које дођу у контакт са ХПВ-ом савлада вирус. Бивају инфицирани 12, 24 месеца, и сами се изборе, али у том периоду могу да заразе другу особу. Зато је важно да се вакцинишу особе оба пола – каже др Небојша Бохуцки.    
Најзначајнија малигна промена која настаје као последица ХПВ-а је рак грлића материце, али може да настане и рак вагине, вулве, пениса, код оба пола рак аногениталне регије, рак аналног отвора код оба пола независно од сексуалности, јер вирус се налази у секретима који се сливају у регији. Дакле, постоји могућност да рак настане и на деловима који нису директно укључени у сексуалну активност аутоинокулацијом, тачније када се додиривањем одређених делова тела преноси вирус на друге делове сопственог тела.
-Већина ХПВ вируса воли кожу, епителне ћелије коже, али само неки, мањи, а они су у вакцини, воле слузнице. То је најраширенија сексуална инфекција, али не настаје искључиво на гениталној слузници оба пола, него може настатити у тој регији и самим тим и у усној слузокожи усне дупље оба пола, било да је укључена сексуална активност или аутоинокулацијом. Тако настаје рак меког непца оба пола, рак језика, крајника, ждрела и друго – објашњава епидемиолог и истиче да је једина превенција вакцијанација.
-Вакцина може да се прими било када. Тако да имунизација није спуштање доње границе по питању сексуалне активности. Потом, када је ХПВ у питању не треба радити тестове да ли смо заражени или не. Најзначајнији је локални налаз. Када уочимо брадавицу која расте она се уклања, али често их не видимо, јер су скривене Посебно ако говоримо о дубљим деловима усне дупље, рецимо. Ретко је да неко ради детаљан преглед малих израслина. Временом нестану, посебно када је реч о унутрашњим деловима гениталија – каже др Бохуцки.
ХПВ вакцина у Србији није обавезна, већ препоручена, и епидемиолог сматра да би се учесталост малигнитета смањила уколико би ова вакцина била у програму обавезне имунизације.  
За добијање ХПВ вакцине сагласност родитеља је потребна до 16. године, а када неко има 16 и више година сагласност није потребна. Ако неко жели да прими вакцину довољно је да се јави у школски диспанзер педијатру и изрази жељу за вакцином.
Када је неко вакцинисан, и даље треба да иде на прегледе код гинеколога, јер временом може да се инфицира неким од типова ХПВ-а против ког вакцина није пружила заштиту, а могу настати и малигнитети узроковани другим вирусима.
-Забрињава што је у источној Европи умирање и даље високо што значи да се касно открива. Тако је и у Србији умирање значајно од ове болести. Очекујемо да се прво смањи смртност, а потом и учесталост обољевања. Охрабљујем грађане да се вакцинишу у што већем броју, јер смо на ову вакцину дуго година чекали. И добили смо најбољу на свету, штета је то не искористити – закључује др Бохуцки.

Tекст је објављен у овиру пројекта „Ћирилицом”, који је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.