Dijabetes je treći vodeći uzrok  smrti u Srbiji, a u toku prošle godine registrovano je oko 770.000 obolelih, što je jednako  proseku na globalnom nivou koji iznosi oko 10 odsto od ukupnog stanovništva, ističu stručnjaci povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa.

Hormon insulin reguliše nivo šećera u krvi, a ukoliko ga nema dovoljno ili nema dovoljan efekat nastaju zdravstvene tegobe, a kako objašnjavaju lekari, prvi korak u lečenju jeste pridržavanje preporuka koje se odnose na ishranu i adekvatnu fizičku aktivnost.  Ukoliko ne dođe do poboljšanja, sledeći korak su medikamenti, a potom i terapija insulinom. Nažalost, često su simptomi nejasni, pa i  kada se  jave tegobe  one se  povezuju sa uznapredovanom  hroničnom komplikacijom. Ipak, postoje neki pokazatelji koji su  mogući znaci postojanja dijabetesa, navode stručnjaci.  

U rizične grupe spadaju ljudi koji u svojim porodicama imaju  istoriju dijabetesa, ljudi sa prekomernom telesnom težinom, kao i oni koji nemaju adekvatnu ishranu i fizičku aktivnost, pacijenti  koji su nekada imali zabeležene promene određenih vrednosti u krvi, kao i osobe sa metaboličkim oboljenjima, i žene koje tokom trudnoće imaju povišen nivo šećera u krvi. Adekvatna ishrana i fizička aktivnost, odnosno zdrav stil života je ono što predstavlja prevenciju.

Kontrola, ali i samokontrola su veoma važni, jer predstavljaju mogućnost sprečavanmja komplikacija.Tema pod kojom se obeležava Svetski dan borbe protiv dijabetesa odnosi se i na dostupnost medicinske nege  obolelim, odnosno veliki problem za mnoge pacijente u svetu predstavljaju i neadekvatni uslovi za samokontrolu, kao i konsultacije sa lekarima, što kod nas nije slučaj zaključuje endokrinolog, dr Klara Nemet Tucić.