Kako bi nam radne obaveze nakog godišnjeg odmora lakše pale, stručnjaci ističu da je najpoželjnija dobra organizacija vremena i planiranje povratka na posao. Takođe, veoma važno je i odmaranje u toku cele godine.

Dok odlazak na godišnji odmor jedva čekamo, za mnoge, ako ne i većinu, situacija pri povratku na radno mesto je sasvim drugačija. Često se dešava da se na posao vraćamo umorni, neraspoloženi, a kako i ističu stručnjaci upravo to mogu biti pokazatelji depresivnog stanja nakon godišnjeg. Tim povodom pitali smo građane da li se radnim obavezama vraćaju odmorni i raspoloženi ili sasvim suprotno.

-Zavisi, kako kad. Zavisi od godišnjeg, kako se provede- ističe jedan sagovornik, dok druga sagovornica dodaje – Deset dana je malo za celu godinu, bilo bi dobro da čovek može malo više da ide na odmor, ali nema neke depresije, čovek prihvati da mora da radi.

Najpre je potrebno napraviti razliku između depresije i depresivnog stanja, objašnjava psiholog, Dragana Ćupurdija. Kriza nakon godišnjeg je više kriza raspoloženja i po pravilu traje oko nedelju dana, te ukoliko potraje i znatno duže možda je reč o nečemu drugom. Ukoliko i imamo promene raspoloženja, to je negde i normalno, jer jednostavno nam je potrebno da se prilagodimo sa jednog režima tzv. mirovanja, na aktivan.

-Jako je dobro vratiti se dva dana pre nego što zapravo treba da se krene na posao, judi koji to rade, dobro rade. Potrebno je da se upute u akuelna dešavanja na taj način. Dakle, da se iz tog nekog pasivnog stanja polako ulazi u aktivnije.

Oni koji imaju više dana godišnjeg, a kojima radno mesto to dozvoljava, treba da raspodele odmor tokom cele godine, dakle da bude učestaliji. Takođe, tokom cele godine veoma je važno da makar jedan dan u nedelji posvetimo odmoru i aktivnostima u kojima uživamo. Na taj način pravi se balans, te u toj situaciji, ređe dolazi do ovih nekih depresivnih stanja, zaključuje sagovornica.