Ковид - две године касније: Праве мере помогле домаћој привреди да превазиђе ковид кризу

Vojvodjanski • Vojvodjanski • 5. oktobar 2022. • 11:04 •

Према показатељима Привредне коморе Србије, у последњих пет месеци забележен је привредни раст од преко 7 одсто, док се након ванредног стања изазваног пандемијом корона вируса, када се није радило у пуном капацитету, јер је кретање било ограничено, бележи константан раст индустријске производње, запослености и друштвеног бруто производа.

Ненад Иванишевић, покрајински секретар за привреду и туризам, то објашњава на следећи начин: Јасно је да су мере Републичке и Покрајинске владе, односно мере локалних самоуправа допринеле да привреда на адекватан начин буде потпомогнута како би „преживела“ поменуту неизвесну ситуацију. На тај начин дошло се до тога да данас постоје показатељи да је домаћа привреда превазишла ниво из 2019. године, која је узимана као референтна за мерење учинка привреде на терену. Најгори период за привреду била су три месеца ванредног стања, када је практично било немогуће организовати рад и ту је Републичка влада одиграла најзначајнију улогу у спречавању пропасти привреде. То је била политика и свих европских држава које смо следили, али смо благовремено одреаговали, нарочито у покривању трошкова личних доходака. Ту мислим на три лична дохотка која су тада била веома значајна, након чега се све то проширило и на туристичку привреду, односно на превознике који су имали и највеће губитке. Ипак, мислим да је та одлука Владе Републике Србије допринела да привреда може данас да настави уз резултате какве је имала 2019. Наравно, уз све то, сада је најважнија енергетска стабилност која ће директно утицати на наставак привредног раста ове јесени и зиме.

Иштван Хуђи, председник Савеза самосталних синдиката Града Суботице о овој ситуацији има слично мишљење: Током пандемије ковида, привредна производња је и те како трпела, највише због боловања радника током карантина, који је трајао по две недеље. Поред тога, долазило је и до смањења радних смена, али и до ситуација када су радници слати кући, односно на принудно плаћено одсуство. Поједине компаније су чак тражиле од државе да радници дуже од 45 дана буду код куће, да не буду отпуштени и да их сачувају, то јест да остану у радном процесу у самој компанији. То су синдикати поздравили, јер је најгоре када добијете отказ, лако те забораве и после се врло тешко враћа у исту компанију. Током тог периода послодавци су се сналазили како су знали и умели, баш као и радници, покушавајући да се сачувају од последица пандемије. Након тога су уследиле мере помоћи, најпре у виду минималаца, који је држава обезбедила и на тај начин омогућила послодавцима, односно мањим, средњим и микро фирмама, да искористе та добродошла средства. То је свакако била помоћ за спас радних места. Ипак, морам рећи да је ковид у највећој мери оставио последице на здравље самих радника, од којих ћемо се тешко опоравити.

Милан Јеринкић, председник Удружења послодаваца Града Суботице и члан Уније послодаваца Србије, сматра да је српска привреда у великој мери еластична: У неком претходном периоду, дакле, када посматрамо последњих неколико деценија, наша привреда је била под ударима санкција, елементарних непогода и других потешкоћа, у оквиру којих је на неки начин стекла одређени имунитет. Привредни субјекти, односно предузећа и предузетници спремни су да се у свакој новој ситуацији добро снађу. Управо зато је већина успела да, у секторима у којима је било најозбиљнијих проблема, нађе неки вентил, односно нови простор и да потешкоће превазиђе. Зато, генерално гледано, ове две и по године које су иза нас, могу да кажем да смо заједно савладали и да смо из тог периода изашли са мање оштећења.