ŽIVETI SLOBODNO - Narkomanija i promene ponašanja

Vojvodjanski • Vlada Jovanović • 9. novembar 2021. • 9:30 •

Narkomanija pripada grupi najčešćih bolesti zavisnosti i predstavlja poseban rizik odrastanja mladih. Iako se razlozi za početak upotrebe droga mogu razlikovati, posledice su manje više iste i pogađaju prvo pojedinca, a onda i porodicu. Sve počinje prvim kontaktom sa nekom psihoaktivnom supstancom. U velikom broju slučajeva do toga dolazi već u periodu adolescencije. Droge deluju na mozak i izazivaju lučenje hormona sreće. To stanje zadovoljstva je i razlog ponovnog konzumiranja.

Naš sagovornik je i ovog puta Milan Vlaisavljević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti „Vita“: „Droge su psihoaktivne supstance koje unete u organizam menjaju stanje svesti, menjaju doživljaj realnosti, menjaju određene telesne funcije i imaju potencijal da izazovu da li psihičku, da li psihičku i telesnu zavisnost, odnosno tu neodoljivu želju, žudnju da se ponovi efekat psihoaktivne supstance.“

Nakon dugotrajne upotrebe organizam se navikava na psihoaktivnu spustancu i ona za ovisnika postaje potreba. Vreme neophodno da se razvije zavisnost uslovljeno je vrstom droge, ali i fizičkim i psihičkim karakteristikama osobe. Osim što dovodi do promene ponašanja, pa je ovisniku jedini cilj zadovoljavanje potrebe za drogom, narkomanija štetno utiče i na rad svih drugih organa.

„Na nivou centralnog nervnog sistema koji se menja u morfološkom i funkcionalnom smislu, zahteva vreme za oporavak. Zatim čitav niz sistema unutrašnjih organa koji trpe, od kardiovaskularnog sistema, pluća, bubrega itd. Zatim, percepcija realnosti, stanje svesti to je nešto što je značajno kontaminirano.“

U odnosu prema porodici i širem okruženju ovisnik ispoljava karakteristično zavisničko ponašanje. Dominiraju manipulacija i impulsivnost, narušavaju se odnosi sa do tada bliskim ljudima, dolazi do prekida školovanja, gubitka posla ili zakonskih posledica. Rešenje postoji, jer je narkomanija bolest koja se leči. Iskustva pokazuju da se za pomoć najčešće obraćaju članovi porodice.

„ Zavisnost jeste takva vrsta problema da je volja pokorena, u smislu da pacijent ne prepoznaje svoj interes da živi bez droge. U najvećem broju slučajeva to jeste porodica, ona je inicijator i u suštini je važno da pacijent dođe na lečenje. Šta je presudno da se neko pojavi na lečenju je manje bitno. Tek kada se pacijent oslobdi tog zla, nakon detoksikacije, perioda psihofizičke stabilizacije, pacijent u tom trenutku, u tom stanju svesti dobija šansu da prepozna da je u njegovom životnom interesu da živi bez psihoaktivne supstance.“

Lečenje je dugotrajno, može da traje i po nekoliko godina i zahteva posvećenost, kako ovisnika, tako i članova porodice. Cilj nije samo detoksikacija, već promena životnog stila ovisnika.

„Nije dovoljno samo ostaviti drogu, nije dovoljno da prođe određeni vremenski period bez psihoaktivne supstance, nego je neophodno raditi na svim ovim poljima koji su trpeli zbog uzimanja psihoaktivnih supstanci. Jedino na takav način se obezbeđuje dugotrajna stabilna apstinencija, jedino na takav način možemo govoriti o pobeđenoj bolesti zavisnosti, odnosno narkomaniji.“

Uspešnost lečenja zavisi od posvećenosti pacijenta i porodice. Slediti savete i ići do pobede dan za danom u početku izgleda teško. Dešavaju se i padovi, ali je važno ustati i stići do nagrade, a to je život bez psihoaktivnih supstanci.

Prilog: UG G POINT

Projekat „Živeti slobodno“ sufinansiran je sredstvima Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

narkomanija droge bolesti zavisnosti