Na pravom putu - Mladi musketari

Vojvodjanski • Vlada Jovanović • 11. novembar 2021. • 10:20 •

Mladen Miković

Mačevanje je jedini olimpijski sport u kojem dva borca u direktnom duelu koriste oružje. Priča o ovoj veštini vodi daleko u prošlost, nekoliko hiljada godina pre nove ere. Ko god je gledao istorijske filmove ili čitao knjige o starom i srednjem veku zna da je mačevanje glavna veština ratnika i vitezova. Mač je, istina, prvenstveno korišćen na bojnom polju, ali je oduvek bio i deo sportskih nadmetanja. Ljubav prema ovom sportu od detinjstva neguje i Mladen Miković. Nakon sportske karijere svoje znanje prenosi novim generacijama mačevalaca u novosadskom klubu „Mačevi i maske“.

„Smatra se da nekih 4000 godina pre nove ere postoje prvi zapisi u grobnicama Luksora o mačevanju kao sportu. Postoji direktna veza iz onog mačevanja koje se upotrebljavalo u vojne i ratne svrhe i sportskog mžmačevanja zarad zabave, razonode“ – kaže Mladen Miković.

Kroz tako dugu istoriju menjala se i tehnika, ali i pravila mačevanje kao sportske discipline. Iskustvo je doprinelo razvoju veštine kod koje se usavršavaju tačno one osobine neophodne za uspešno bavljenje ovim sportom.

„Toliko dugo ima akumuliranog znanja da su svi pokreti svedeni, odnosno iskorišćena je do maksimuma ona ideja ekonomija energije i vremena, pa su svi pokreti tako napravljeni da mačevaoci za najkraće vreme sa najmanje utrošene energije mogu da izvedu određenu radnju ili pokret. Onda smo mi došli do tog pokreta koji je izgleda estetski prefinjeno. Naše telo, takvi kavki smo, kvadratasti i sa četiri ekstremiteta, nama omogućava da izvedemo pokret najbrže za najkraće vreme sa najmanje utrošene energije“ – priča Mladen Miković.

Kod onih koji treniraju mačevanje celo telo je u pravilnom položaju i ravnomerno razvijeno. Odlikuje ih brzina, dobra kondicija i refleksi, a ono što je neuobičajeno za borilački sport je skladnost i elegancija pokreta. Definisan do krajnjih granica, ovaj sport i mogu da treniraju oni koji su predani da do tih granica dovedu i spremnost svog tela.

„Najvažnija predispozicija za mačevanje je brzinska reakcija, to je mogućnost da ja ono što sam video brzo prevedem u ono što mi treba, u smislu da li će to biti povlačenje ili će biti napad, da li će biti ispad. To je brzina, koju mi stručno zovemo brzinska reakcija, brzo sam uočio nešto i brzo sam doneo odluku šta je rešenje za tu situaciju. Druga važna osobina je okretnost, kao što se kaže u narodnim pesmama „treba stići i uteći i na strašnu mestu postojati“. To je pevljivo , ali je izuzetno teško napraviti čoveka koji može brzo da promeni svoje kretanje iz napred u nazad, da se po visini koriguje“ – kaže Mladen Miković.

Za razliku od drugih sportova kod mačevanja se vrhunski rezultati mogu očekivati u periodu od 28 do 36 godine. U zemljama koje imaju razvijenu tradiciju mačevanja, poput Italije, deca počinju da treniraju već u četvrtoj godini. Kod nas ovo nije masovan sport, ali zainteresovanih ima. Veći broj članova mačevalačkog kluba „Mačevi i maske“ su deo reprezentacije Srbije i sa takmičenja donose medalje.

“U kategoriji pionira do 14 godina sam osvojila prvo mesto, osvojila sam Kup Srbije, to znači da sam bila prva prva na tabeli I bila sam druga u kategoriji do 17 godina I na toj tabeli sam bila top tri” – kaže Isidora Bikić.

“To je to što je neobično, drugačije u tom sportu. Kad kažeš da treninraš mačevanje, nije nešto uobičajeno. Meni je sestra počela da treninra, ja sam od nje videla i kada sam krenula da treniram, samo sam nastavila I pronašla se u tome” – navodi Maša Kukuć razloge zbog kojih se odlučila za mačevanje.

Četrnaestogodišnja Maša Đukić je ljubav prema mačevanju, koje trenira veće deset godina, prenela i na mlađeg brata. Zajedno vežbaju i priželjkuju uspešne nastupe za reprezentaciju.

„Spominjali su evropska takmičenja, to mislim da idem i osvajam, da se borim za Srbiju, da se ne misli da je Srbija mala u sportu i da ne može ništa. Kao što su odbojkaši ostvarili uspeh u svetu, tako mislim i ja, ali to će doći sa godinama i mislim da budem u reprezentaciji i to mi je veliki san“ – kaže Maša Đukić.

Zaljubljenik u mačevanje je i Mašin brat Mihajlo Đukić.

„Imam jedanaest pehara, prošle godine sam osvojio državno prvenstvo. Pre dve godine smo bili u Budimpešti i tamo sam od sto dvadeset takmičara bio osmi“ – kaže Mihajlo.

Kažu da je za uspešno bavljenje mačevanjem važna ljubav, posvećenost i redovno vežbanje, jer se samo na taj način može razviti veština i usavršiti tehnika.

“Sad sam već dugo u ovom sportu I kako godine prolaze sve se više navikavam, I sve mi je lakše. Na početku je, naranvo bilo teško, ali kada se uže u šemu onda je lako” – kaže Đorđe Milinković.

Kod sportskog mačevanja treninzima se razvijaju kako fizičke, tako I psihičke veštine. Brzinu I spretnost pokreta treba da prati I brzina u odlučivanju I proceni I u zavisnosti od situacije doneti pravo rešenje. Stimuliše um I zato mačevanje neretko nazivaju “fizičkim šahom”.

Projekat "Na pravom putu" sufinansiran je sredstvima Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavau stavove organa koji je dodelio sredstva.