ŽIVETI SLOBODNO - Bolesti zavisnosti iz ugla Restarta

Vojvodjanski • Vlada Jovanović • 15. decembar 2021. • 10:30 •

Rad u udruženju RESTART

Lično nezadovoljstvo, nesigurnost, želja za dokazivanjem i eksperimentisanjem najčešći su razlozi za uzimanje psihoaktivnih supstanci. Već prvi kontakt otvara vrata bolesti zavisnosti. Kroz to iskustvo prošao je i Boris Štrbac iz Novog Sada. Zavisnost ga je odvela i na izdržavanje zatvorske kazne, a pre 14 godina ostavio je stari život iza sebe. Danas vodi Udruženje za pomoć zavisnicima.

„Ja imam divne roditelje I oni su bili uvek uz mene. Međutim, kada sam analizirao svoje pogrešne odluke,zbog čega sam ih donosio, sećam se da sam imao najveći problem sa nesigurnošću. U toj nesigurnosti sam imao mešavinu stida I straha.“ priča Boris.

Kod bolesti zavisnosti nema garancije, ni zaštićenih. Ipak, pravilno vaspitanje i jaki porodični temelji mogu naučiti dete kako da pravi dobre izbore. Boris kaže da često sreće brižne i posvećene roditelje koji ne poznaju ličnost svog deteta ili se plaše da mu postave granice.

„Često roditelji misle da poznaju svoje dete, a ne poznaju I onda, nažalost u 80% slučajeva poslednji saznaju da je dete zavisnik. Treba da razgovaraju, da traže podršku stručnih lica, treba da ohrabruju dete. Na jednu stranu da ga vole, a na drugu da postavljaju granice i autoritet.“ nastavlja Boris svoju priču.

Zavisnost od psihoaktivnih supstanci povezana je sa brojnim predrasudama, neznanjem i netačnim informacijama. Nekada porodica ne želi da okolina sazna za problem ili ne znaju kome da se obrate za pomoć: „Ne znamo kako da stanemo ispred problema i da ga rešavamo na pravi način. Ljudi pokušavaju: samo da je dobro, da bude u kući, a to što se drogira, pa, ništa, svađaćemo se 15 godina. Pri tom on je napravio brojna krivična dela I uvek ga roditelji pokriju. To nije dobro. Naravno da treba biti uz svoje dete I treba ga podržati. Međutim, crvena linija mora da postoji.“ zaključuje Boris.

Iskustva pokazuju da zavisnici na put izlečenja kreću tek kada dotaknu dno. Donošenju odluke da se krene sa lečenjem može da doprinese i porodica i to odlučnim stavom i postavljanjem granica. Kada ih zavisnik pređe, to treba da znači i gubitak podrške članova porodice. Nakon tog, pred njim su dva izbora, ili će nastaviti život uz zavinost ili se odlučiti za lečenje.

Boris tvrdi da se u njihovom radu pokazalo da postoji jasan model kreiranja atmosfere koja će doprineti dobroj odluci, pa kakva god ona bila. Najbolja odluka je da ode na lečenje, a ako ne odlučuje da ide na lečenje, onda onda štitimo drugi deo porodice.

Veliki broj zavisnika ne uspe da se izbori sa svojom bolešću, ali onima koji imaju ovaj problem motivacija treba da budu pozitivni primeri - pojedinci čija je želja za srećnijim i zdravijim životom bila jača od psihoaktivne supstance. Pronaći im svrhu i podsticati da se bave onim što vole pokazalo se kao dobra pomoć pri izlečenju, nakon čega neretko postaju nove ličnosti i potpuno korisni članovi društva.

Prilog: UG G POINT

Projekat „Živeti slobodno“ sufinansiran je sredstvima Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

narkomanija droge bolesti zavisnosti narkomanija među decom