DIGITALNO JUČE, DANAS, SUTRA - ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI

Vojvodjanski • Media Info Centar • 23. decembar 2021. • 9:30 •

DIGITALNO JUČE, DANAS, SUTRA - Danilo krivokapić, direktor "SHARE" fondacije

Zaštita ličnih podataka i privatnosti je osnovno ljudsko pravo čije poštovanje je ozbiljno ugroženo razvojem interneta.Svaki podatak koji korisnik ostavi na internetu predstavlja digitalni otisak koji je gotovo nemoguće obrisati. Informacije su moćno sredstvo koje kompanije poput Gugla, fejsbuka, Amazna koriste, kako bi kupcima širom sveta predstavili određeni proizvod. Svakitekst koji korisnik pročita na internetu, lajk ili komentar ispod neke objave govori o njegovim interesovanjima i otkriva deo njegove privatnosti. Često čujemo kako je građanima potrebno da se više zaštite, da zaštite svoje podatke, ali za to im nije ostavljeno previše izbora, a često nisu ni svesni koliko podataka ostavljaju kada koriste internet, kaže gospodin Danilo Krivokapić, direktor "Share" fondacije.

Nove elektronske usluge zahtevaju sve veći protok podataka u čemu prednjače usluge koje uklјučuju prenos audio i video zapisa. Otvoreni širokopojasni pristup znači pristup elektronskim komunikacionim mrežama koji omogućava velike protoke podataka, pri čemu operator koji daje uslugu širokopojasnog pristupa ostavlјa otvorenu mogućnost da se putem tog pristupa koriste nezavisne usluge, uklјučujući pristup Internetu i usluge koje se nude preko Interneta. Pored navedenog, posebnu pretnju predstavlja malver, zlonamerni softver. Zbog toga, bilo je potrebno dodatno urediti kriterijume za utvrđivanje kritične infrastrukture sa stanovišta informacione bezbednosti, kriterijume za karakterizaciju napada primenom informacionih tehnologija na takvu infrastrukturu u odnosu na klasične oblike napada, kao i uslove zaštite u ovoj oblasti.

Izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije iz 2003. godine, napravlјen je prvi značajan korak u pravnom uređenju borbe protiv visokotehnološkog kriminala. Na bazi iskustava u primeni tog zakona, 2005. godine je donet Zakon o organizaciji i nadležnosti organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, koji je predviđao formiranje posebnih državnih organa sa ovom funkcijom. Tim zakonom je po prvi put u domaćem zakonodavstvu definisan pojam visokotehnološkog kriminala kao vršenje krivičnih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javlјaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku. Organi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala obrazovani su 2007. godine, kada su izvršene i odgovarajuće izmene u drugim propisima: Krivičnom zakoniku, Zakonu o krivičnom postupku, Zakonu o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, kao i drugim zakonskim i podzakonskim aktima u vezi visokotehnološkog kriminala. Izmenama i dopunama tog zakona u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu nastavilo je sa radom posebno odelјenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala kao i Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova. Najsveobuhvatniji pokušaj da se pravno uredi borba protiv visokotehnološkog kriminala na međunarodnom nivou, a koji ima uticaja i na Republiku Srbiju, predstavlјa Konvencija Saveta Evrope iz 2001. godine, koju je Narodna Skupština Republike Srbije ratifikovala 2009. godine. Značaj naučno-istraživačkog u oblasti informacione bezbednosti proizilazi iz: dinamičnih promena vezanih za izazove u oblasti informacione bezbednosti, što dovodi do stalne potrebe za uvođenjem novih metoda i mera zaštite u ovoj oblasti i neophodnosti praćenja svetskih dostignuća u oblasti informacione bezbednosti kroz međunarodnu saradnju. Kriptografske tehnike su osnova za izgradnju informacione bezbednosti i njihove slabosti direktno narušavaju mehanizme informacione bezbednosti. Sigurnost kriptografskih tehnika se po pravilu smanjuje sa vremenom zbog stalnih napredaka u metodama za kompromitovanje praktično svih kriptografskih tehnika. Zbog toga je neophodno stalno istraživanje i razvoj novih kriptografskih tehnika, kao i preispitivanje postojećih.
Sve izraženija potreba zaštite podataka o ličnosti uvela je, poslednjih godina stroža pravila u prikupljanju podataka korisnika. Sve platforme paze kako i u kojoj meri skidaju određeni sadžaj sa digitalnog profila korisnika. Zaštita ličnih podataka na internetu je zakonom zagarantvana. Postoje vrlo precizna i stroga pravila kako i na koji način postupati sa podacima koji pripadaju privatnoj sferi korisnika. Problem se nalazi u činjenici da sama platforma, odnosno njeni tvorci, određuju šta je dozvoljeni podatak, pogodan za preuzimanje, a korisnici veb servisa ta pravila, po pravilu, ne čitaju, već mahom pihvataju sve uslove korišćenja, kako bi što pre stigli do željenog sadržaja.

Postoji par trikova kojima se može osujetiti, bar u izvesnoj meri, glad platformi za vašim ličnim podacima. Jedan od njih je pretraga i čitanje sadržaja u inkognito modu, a drugi uključivanje vaše lokacije samo u onim situacijama kada je to neophodno.

Prilog pripremio: Media Info Centar, Novi Sad