Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” realizuje projekat „Vojvođanski kompozitori” koji se sastoji od digitalne platforme na kojoj jesu, ili će tek biti, objedinjeni podaci o kompozitorima koji su sa ovih panonskih prostora. Projekat će biti javno prezentovan u sredu, 10. aprila 2024. godine u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski”, Vojvode Putnika 2, od 18 časova.
O projektu „Vojvođanski kompozitori” govoriće autor projekta Adrian Kranjčević, MA muzikolog i Dušan Mihalek, muzikolog.

Adrian Kranjčević, MA muzikolog o projektu:

„Poznato je da, ako se kompozitorska dela ne nalaze na repertoaru vodećih orkestara, kamernih ansambala ili resitala pojedinih značajnih interpretatora, ili se pak njihova dela ne emituju na radiju ili televiziji, oni, nažalost, vremenom sve više i više padaju u zaborav, a njihova dela, životi i karijere su izuzetno interesantni za široku slušalačku publiku.
Sa druge strane, ako se na kvalitetan i profesionalan način prikaže njihovo stvaralaštvo, može doći, i uglavnom je tako, do revitalizacije nečijeg opusa. Ono što je najznačajnije, dobijamo uređenu digitalnu arhivu priloga o vojvođanskim kompozitorima.
Kriterijum koji sam kao autor projekta koristio pri selekciji da bi opravdao pridev vojvođanski je sledeći: važno je da je određeni kompozitor, ili kompozitorka nekim svojim delom života ili karijere vezan za Vojvodinu, bilo da je rođen i živi, odnosno živeo na njenom današnjem tlu, ili je rođen ovde, pa je otišao u inostranstvo, ali je za sve karakteristično da su stvarali inspirisani ovdašnjim prirodnim lepotama, ljudima i njihovim bogatim izvornim muzičkim nasleđem.
Projekat je podeljen u dve faze. Na digitalnoj platformi se već nalaze prilozi više od trideset preminulih kompozitora, njihove biografije i zvučni zapisi kompozicija, a od ove godine se, uz saglasnost naših savremenih kompozitora i kompozitorki, dopunjuje baza podataka o njima i njihovim delima.ˮ

Prvi muziikolog u Vojvodini, Dušan Mihalek, prisetio se početaka muzikoloških istraživanja u Vojvodini rečima:

„Kada sam se 1972. godine vratio u Novi Sad sa beogradskih studija, dočekalo me je pitanje, otprilike „Da li se to jede?” Muzikologija je bila nova reč na ovim prostorima. Kada se samo setim one silne prašine i starih dokumenata, knjiga po arhivama i bibliotekama Novog Sada, Pančeva, Sremskih Karlovaca, Kikinde, Sombora, Sremske Mitrovice i dr. Naša profesorka Stana Đurić-Klajn i svi mi studenti imali smo crvene noseve od alergije na svu tu prašinu. Nije bilo ni maski ni gumenih rukavica da se zaštitimo, a ja i dan danas uzimam lekove protiv te alergije. Tada nisu postojali ni aparati za fotokopiranje i morali smo da prepisujemo rukom i tekstove i note jer je bilo prilično komplikovano raditi sa primitivnim fotoaparatima.”
Po njegovim rečima, Digitalna platforma koju je pokrenuo Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” putem savremenih tehnologija čini upravo to, propagira prave vrednosti naše muzike i spašava ih od zaborava. „Na taj način će savremenim i budućim generacijama biti lako dostupna platforma sa koje će moći da se upute u nova istraživanja. Neka to novim generacijama muzikologa bude podsticaj da se ide u arhivsku prašinu po cenu alergija i zdravlja”, zaključio je Mihalek.