Истраживање о друштвеном и економском положају пензионисаних  новинара у АП Војводини је уз подршку Друштва новинара Војводине организовала Задруга медијских и културних стваралаца „Медијакулт“. На основу анкетног упитника, који је штампан на српском, хрватском, буњевачком, мађарском, румунском, словачко и русинском језику, прикупљени су подаци од 150 испитаника, пензионисаних новинара, из свих војвођанских области. Анкетирање је обављено током новембра и децембра 2023. године. Истраживање је одговорил1о на низ питања о друштвеном и економском положају пензионисаних новинара.

Поређене су разлике у радном ангажовану у оквиру новинарске професије из пензије према полу пола, старости и образовању. Разлике нису статистички значајне ни према једном обележју. Поновљена је иста анализа за радно ангажовање изван новинарске професије у пензији. Не постоје статистички значајне разлике према полу и старости, али постоје према образовању. Код пензионера са завршеним факултетом или високом школом, највише је оних који нису радно ангажовани нити су заинтересовани за то, а потом оних који нису ангажовани али би радили уколико би им се указала прилика. Са друге стране, код испитаника који имају завршену вишу школу или средњу школу, највише је оних који нису ангажовани али би радили уколико би им се указала прилика.

Испитано је да ли постоје разлике у томе да ли млађи чланови породице финансијски помажу пензионерима у зависности од различитих социо-демографских карактеристика. Постоји статистички значајна разлика према полу. У највећем броју случајева и код припадника мушког и женског пола, млађи чланови породице не помажу финансијски. Међутим, код припадница женског пола, четвртина је изјавила да им млађи чланови помажу редовно док је код припадника мушког пола тај проценат 11%. Потом је урађена иста анализа али за питање „Да ли Ви финансијски помажете млађе чланове породице?“. Статистички значајне разлике у одговорима на ово питање постоје и према полу и према старости , док не постоје према образовању пензионера.

Међу припадницама женског пола највише је оних које не помажу млађим члановима породице, док је код припадника мушког пола највише оних који повремено помажу млађим члановима породице. Са друге стране, сви испитаници преко 80 година редовно помажу својим млађим члановима породице. У старосној категорији 76-80 највише је оних који повремено помажу, док је у групи 71-75 исти проценат оних који не помажу или ретко помажу млађим члановима. Међу испитаницима у категорији 66-70 највише је оних који не помажу млађим члановима, исти је резултат добијен и за најмлађу старосну категорију.

Затим је урађена иста анализа али за питање „Да ли вам супружник/ца финансијски помаже?“. Статистички значајне разлике у одговорима на ово питање постоје према полу, док не постоје према старости нити према образовању пензионера.  Више од половине припадника мушког пола изјавило је да им супруга редовно финансијски помаже, док је највећи проценат припадница женског пола (43%) изјавио да им супруг не помаже финансијски.

Постоји статистички значајна разлика у начину на који проводе слободно време према полу  и старости, али не постоји према образовању пензионера  Постоји статистичка значајност у разлици задовољства животом у пензији према висини пензије и процене статуса. Наиме, више пензије корелирају са генерално већим задовољством живота. То је још изразитије код процене статуса, где процена статуса као „одличан и добар“ је у вези са већи задовољством, док оцена статуса као осредњи или лош показује смањење у одговорима „потпуно и делимично задовољан“, а повећање одговора делимично и потпуно незадовољан.  Не постоји статистички значајна разлика у задовољству животом у пензији према полу  и старости, али постоји према образовању пензионера.

Група факултетски образованих пензионера има највећи проценат оних који су у потпуности задовољни животом у пензији (29%). У групи испитаника са завршеном високом школом највише је оних који нису ни задовољни ни незадовољни, док је у групи оних са високом школом највише делимично задовољних. У групи испитаника са завршеном средњом школом више од половине испитаника је делимично задовољно.

Не постоји статистички значајна разлика у припадности неком новинарском удружењу према полу  и старости, нити према образовању пензионера . Слично, не постоји статистички значајна разлика у припадности неком удружењу пензионера према према полу  и старости, нити према образовању пензионера. Мотивисаност за праћење друштвених збивања није значајно значајно према полу  и старости, нити према образовању пензионера. Не постоји статистички значајна разлика у припадности неком цивилном друштву према полу  и старости, нити према образовању пензионера.

Занимљиво је да постоји статистички значајна разлика у задовољству животом у пензији према чланству у новинарским удружењима. Наиме, потпуно и  делимично задовољство животом највише су исказали они испитаници који су чланови неког новинарског удружења (укупно 64,1%), док је код оних испитаника који нису чланови проценат мањи (43%). Испитаници који нису чланови новинарског удружења у већем проценту исказују да нису ни незадовољни ни задовољни животом, односно да су делимично незадовољни (укупно 55,4%), наспрам испитаника – чланова удружења (укупно њих 39,5%) 

Приликом испитивања друштвеног и економског положаја пензионисаних новинара, дошло се до неколико кључних налаза. Прво, премда највећи проценат испитаника има пензију вишу од просечне у Републици Србији, пензију већу од 71.000 динара прима тек петина њих. То значи да највећи број испитаника, готово 80 процената, не може да приушти просечну месечну потрошачку корпу, а готово 30% чак ни минималну. Зато не чуди податак да највећи број наших испитаника оцењује свој економски положај као осредњи (54%), односно као лош (29,3%). Међу највећи месечним издацима испитаника издвајају се комуналије, исхрана, али и лекови. Као фактори који имају највише утицаја на висину пензију издвојили су се образовање, године старости и године стажа. Образовање се показало као кључно и у погледу процене статуса. 

Испитаници су у мањем броју радно ангажовани из пензије, али је, у контексту опште пензионерске популације, тај проценат ипак значајан. Тако, чак 39,7% испитаника је ангажовано, и то у најмањем проценту на пуно радно време, нешто више на непуно радно време, а још више испитаника је повремено радно ангажовано. При томе су испитаници са завршеном средњом школом приљежнији раду из пензије од њихових колега са вишим степеном формалног образовања.

Занимљиво је да, и поред ограничених финансијских средстава, значајан проценат испитаника исказује потпуно (18,1%), односно делимично задовољство својим животом (36,1%), процентуално праћеном онима који нису ни задовољни ни незадовољни (25,2%). Охрабрује податак да мањи проценат испитаника исказује потпуно незадовољство животом у пензији. Резултати истраживања указују да на задовољство животом утиче висина пензије, као и процена личног економског статуса. Осим тога, ниво образовања се показао као статистички значајан фактор у одређивању задовољства животом, где су новинари са завршеним факултетом нешто задовољнији. Важан је и податак да учествовање у удружењима, и то струковним, новинарским, има утицај на задовољство животом. Такође, радни ангажман у оквиру новинарске професије показује везу са задовољством животом, у смислу да су најмање задовољни они испитаници који би желели да се радно ангажују, али до сада за то нису имали прилике. Иако је већина испитаника одговорила да јесте члан неког удружења пензионера, слободно време ипак највише проводе с породицом, док је дружење са другим пензионерима најређе обављана активност. 

У складу са изложеним резултатима истраживања, могу се изнети одређене препоруке. Неопходно је радити на побољшању финансијске ситуације пензионисах новинара, како би имали довољно материјалних средстава за задовољење не само основних потреба, већ и за достојанствен и садржајан живот у пензији, што све утиче на укупно осећање благостања. Такође, потребно је подстицати и омогућити укључивање пензионера у организације цивилног друштва, а нарочито у струковна новинарска удружења, јер су резултати показали да су испитаници чланови новинарских удружења релативно задовољнији у пензији. Оним пензионерима који су заинтересовани за рад и током пензије требало би омогућити адекватан ангажман. Тиме би се допунио кућни буџет, повећао осећај личне корисности, али то може бити корисно и за медијске куће, које би имале користи од рада искусних људи. У том смислу би било потребно омогућити флексибилне радноправне форме. 

Наши испитаници већином нису озбиљније планирали свој пензионерски живот током радног века. Иако наше истраживање није показало статистички значајну везу између планирања пензије и потоњег задовољства животом, нека друга истраживања су ту корелацију потврдила. Концепт планирања пензије и позног животног доба је тема која је у нашој држави тек у повоју, али би јој требало озбиљније приступити. Свакако, положај пензионера новинара је условљен и њиховим претходним положајем у току радно активног периода, а то је тема која заслужује посебно, иновирано истраживање.

Овo истраживање је спроведено у оквиру пројекта „Социјални, економски и друштвени положај пензионисаних новинара“ Задруге медијских и културних стваралаца уз подршку Друштва новинара Војводине, одобреног на основу Конкурса за унапређење професионалних стандарда у 2023. Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, који је доделио средства.