Srpska pravoslavna crkva obeležava danas zimski Krstovdan, dan koji se slavi uoči Bogojavljenja.

Praznik se slavi kao uspomena na prve hrišćene koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi.

U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje. Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.

Na Krstovdan se uvek posti, i to strogo na hlebu i vodi.

U nekim mestima u Srbiji postoje običaji da se uoči praznika krst stavi u vodu i da se unese u crkvu, ako se smrzne veruje se da će godina biti plodna, u suprotnom cela godina će biti loša.

Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća. Na Krstovdan su se, prenose hroničari, jeli ostaci badnjedanskog pasulja i – spremane su pihtije. Ali kako je Krstovdan posni dan, to su ih jeli sutradan, na Bogojavljenje.

Veruje se da se u noći između 18. i 19. januara, odnosno između Krstovdana i Bogojavljenje, nebo otvara i javalja se Bog. Tačno u ponoć, u trenutku između ova dva praznika, nebo se otvara svega na sekund i tada bi trebalo da gledate u nebo i zamislite želju. Neka bude nešto važno, nešto što već dugo želite, ali i nešto na čemu ste spremni zaista da radite.