Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić poslao je jasnu poruku o svemu što se dešava poslednjih nedelja u Novom Sadu – a tiče se protesta, pretnji i napada na sveštena lica.

Njegovu izjavu Dnevnik prenosi su celosti:

– Po stoti put ponavljam – najoštrije osuđujem svaki vid nasilja, i borimo se i uvek ćemo se boriti protiv nasilja. Nedopustivo je da se bilo koji građanin oseća nebezbedno u Novom Sadu, bez obzira na to koje je vere i nacije, bez obzira na to da li nosi mantiju, uniformu ili civilno odelo. Nažalost, nisam čuo da su Đilas, Bora Novaković ili Jelić i njegov POKS osudili nedavni napad na sveštenika Srpske pravoslavne crkve dok je obilazio svoju parohiju u naselju Liman. I to njihovo ćutanje ili ignorisanje je sramno. To znači da je njima osim mržnje prema predsedniku Aleksandru Vučiću zajednički i vrednosni sistem u kome se promoviše nasilje. I to građani treba da znaju. Što se tiče pretnji Ani Lalić i Dinku Gruhonjiću, ponavljam da svaki oblik nasilja zaslužuje najoštriju osudu. To su ljudi koji vređaju srpski narod i ja se sa tim duboko ne slažem, ali javno osuđujem pretnje smrću za koje gospođa Lalić tvrdi da je dobila. I tu nema nikakve dileme, krivci se moraju otkriti i u skladu sa zakonom procesuirati. Ali, s druge strane, ono što je izjavila i na tribini u Dubrovniku, ali i koliko sam video za pojedine crnogorske medije, ne mogu da kažem da je ogavno, već i politički jako opasno. Zgrožen sam i duboko razočaran jer postoje ljudi koji sa takvim gađenjem pričaju o svojoj zemlji, o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, o našim Srbima sa one strane Drine. Takođe, da jedan profesor Univerziteta u Novom Sadu veliča ustaškog zločinca. To je za mene neprihvatljivo. To nije samo mržnja, već, kako mi se čini, povampireni autošovinizam. Nalažost, ta grupa ljudi je glasna, ali na sreću jako mala. Očekivao sam i od dela opozicionih stranaka koji sebe nazivaju građanskom i proevroskom da jasno osude ovakve izjave. Za mene to nisu ni evropske, niti demokratske vrednosti.