Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Lazarevu subotu, praznik u narodu poznat kao Vrbica, koji je posvećen sećanju na poslednje čudo Hristovo pred nedelju stradanja, smrt i vaskrsenje.

Tada je Hristos, prema predanju, vaskrsao Lazara iz Vitanije.

Ovaj praznik se uvek proslavlja u pretposlednjoj nedelji Velikog vaskršnjeg posta i uvek u subotu, dan uoči praznika Cveti.

Na Lazarevu subotu se beru mlade vrbove grane koje se osveštavaju u crkvi i dele narodu, zbog čega se praznik i zove Vrbica.

Vrbove grančice simbolično predstavljaju ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, gde su ga dočekala deca.

Na ovaj praznik deci se oko vrata stavljaju zvončići, a od vrbinih grančica prave se venčići za glavu.

Za pravoslavne hrišćane Lazareva subota je radostan praznik koji donosi sreću, dobre vesti, a posebno se povezuje sa osmehom i srećom dece.

Simbolično označava pobedu života nad smrću.

Prema Jevanđelju o Jovanu, na vest o Lazarevoj smrti, Isus je došao u Vitaniju gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen, a kada je stigao do groba i pozvao Lazara da izađe, on je to učinio.