Jod je dugo bio povezivan samo sa funkcijom štitne žlezde, ali jod je neophodan i za razvoj neuronskih mreža i puteva u mozgu, kao i za njegov pravilan rad.

Nedostatak joda smanjuje ukupan količnik inteligencije naroda čak do 18  IQ bodova i predstavlja najčešći  pojedinačni  uzrok intelektualne zaostalosti u svetu, koji se može sprečiti unošenjem dovoljne količine joda.

Pored pada koncentracije, nedostatak joda uzrokuje slabiju pažnju i radnu sposobnost u svakom životnom dobu, a kod dece probleme sa učenjem i pamćenjem.

Dr Geri Voren ističe da je ključno povećati unos joda koji je odgovoran za funkcionisanje našeg organizma u celosti. Pošto ga organizam ne proizvodi, jod moramo svakodnevno unositi.

Dnevne potrebe čoveka iznose 150 mikrograma, dok se trudnicama preporučuje duplo više, 300 mikrograma.

Joda najviše ima u bakalaru, algama,morskim plodovima i kuhinjskoj soli.