Domaći ili industrijski?

Za samo jednu kap meda pčele moraju obići oko čak 6000 cvetova. Iskusni pčelar objasnio je da su u narodu prisutne i velike zablude po pitanju otkrivanja razlike između pravog ili industrijskog meda, to ni iskusni pčelari često ne mogu da otkriju. Što se tiče kvaliteta, poručuje da je najbolji prirodni, takozvani vrcani med.

– Jako je važno napomenuti da industrijski prerađen med i domaći organski, odnosno vrcani med nisu ni približno slični. Dok se industrijskom preradom gube neka svojstva, kod domaćeg vrcanog meda to se zadržava. Kako? Evo objasniću. Da bi se dobio kvalitetan med, mora da se, pre vrcanja, izmeri nivo vlažnosti reflektometrom, koja je oko 17% a potom i nivo šećera. Zatim se med se stavlja u centrifugu koja mu ne uništava prirodna svojstva – objašnjava Zlatomir.

Kada su u pitanju faktori koji utiču na kvalitet meda, Zlatomir je objasnio da su to najpre čista priroda, umeće pčelara i korišćenje organskih preparata za zaštitu pčela od bolesti. Poret toga, veliku ulogu vrši i mesto na kojem pčele sakupljaju med, odnosno jako je bitno da budu u čistoj prirodi koja nije zagađena pesticidima i insekticidima. U Rađevini to svakako nije problem, ona ima velike površine netaknute prirode pod bagremom i livadom. Kako kaže naš saogovornik, zavisno od sezone, pčele vodi na ispašu na Frušku Goru radi lipovog meda, dok za suncokretov ide u Vojvodinu.

Koji je med je najukusniji?

Naš domaćin svoje pčele neguje u selu Bogoštica na čuvenoj stazi srca. On je sa pčelama najbolji prijatelj i od njih dobija najvredniji i najzdarviji dar – med.

– Bragremov med je svakako najukusniji, najtraženiji i samim tim mu je i najveća cena. On se ne kristališe i jako je prijatan za konzumaciju. Trenutno ulazim u jedan novi tehnološki proces kojim stvaram krem med, proizvoden u homogenizatoru. On jeste mehanički obrađen ali svojstva mu ostaju ista. Dok je bagremov najlepši, livadski je najzdraviji za jelo. Takođe, mojim gostima nudim i mogućnost inhalacije direktno iz košnice – kaže Zlatomir.

Kako nam je objasnio udisanje feromona direktno iz košnice blagotvorno deluje na mentalno i fizičko zdravlje čoveka, a kako bi i drugima to priuštio Zlatomir je odlučio da započne jedan novi proces. Inhalator se stavi na košnicu i kroz masku korisnik dobija zdravlje – svež miris meda, propolisa, polena, perge, voska i sve ono što je naročito preporučljivo osobama sa respiratornim problemima.

Pčele kao čuvari prirode

Da je priroda čista i netaknuta mogu nam posvedočiti i same pčele, jer kako je poznato one ne mogu opstati tamo gde je priroda zagađena. One su jako bitne za oprašivanje, pogotovo bobičastog voća, što direktno utiče na godišnji prinos.

– Pčele su zaista naši čuvari i najbolji prijatelji. Ljudi često ne shvataju njihov značaj i zato često ne vode računa gde prskaju pesticide i insekticide. Pčele jako pozitivno utiču na naš nervni sistem i uopšte zfravlje organizma. Da bi neko mogao uopšte prići košnici mora najpre biti smiren i staložen, jer one nervozu odmah prepoznaju i spremaju se za napad, koji se po njih tragično završava – dodaje pčelar.

Lepeza proizvoda

Zlatomir Maksimović iz Krupnja svojim mušterijama nudi široku lepezu organskih pčelinjih proizvoda. Tu se mogu naći bagremov, livadski i lipov med, polen u zrnu i prahu, perga, propolis u raznim kombinacijama i pakovanjima, krem med, odnosno med sa liofilizovanim voćem i sušenim voćem (malina, jagoda, kupina višnja, lekovito bilje, nana, aronija, brusnica, limun, susam kikiriki, kafa, kakao…). Osobina krem meda je jako dobra jer je kompaktna.

– Med je najbolje konzumirati ujutru našte. Jedna kašičica meda razmućena u čaši tople vode dobrinosi opštem zdarvlju organizma. Takođe, propolisi su itekako zdravi i koristi se kod zubobolje, neprijatnog daha, uništavanje bakterije i gljivica… Koristite med kao hranu da ga kasnije ne bi koristili kao lek – poručuje pčelar.

Priča se nastavlja

Celu priču započeo je Zlatomirov otac, a on sada zajedno sa unucima i kćerkom nastavlja tradiciju bavljenja pčelarstvom osvajajući brojne sajamske medalje i priznanja. Kažu najveća im je nagrada kada im ljudi hvale proizvode i kada se stalno vraćaju po još. Pored kupaca iz Srbije, Zlatomira često kontaktiraju i iz Švajcarske, Nemačke i Austrije. Objašnjava da je najveća potražnja u sposovoj ambalaži.

– Ja sam veoma ponosan zato što sam uspeo da ljubav prema pčelama prenesem i unucima. Miloš će naš porodični posao nastaviti – sa ponosom ističe Zlatomir.

Pčelarstvo je pre svega jedan lep, lak i zdrav posao, ali ujedno i zahtevan jer često zavisi od klimatskih uslova. Jedan od največih izazova svakako jeste zaštita od trovanja insekticidima, odnosno zaprašivanja voća u cvatu. Posebne zaštite od zaprašivanja kažu nema, pored toga pčele i legla često napadju i razne štetočine. Nažalost, čovek je najveći neprijatelj pčeli, ali ako nema njih nema ni nas, to je valjda svakome jasno – poručuje iskusni pčelar.

Lj.Marković