Katolici, protestanti, anglikanci, neke pravoslavne crkve i brojne manje crkve danas obeležavaju Veliki petak, dan stradanja i smrti Isusa Hrista.

Veliki petak dan je muke Gospodnje, kada se vernici prisećaju poslednjih sati Isusovog života i događaja koji su neposredno prethodili Hristovom raspeću, počevši od njegovog izvođenja pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, pa do uzvikivanja judejskog naroda „Raspni Ga!”, kao i nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti, razapinjanja i praštanja dželatima rečima: „Oče, oprosti im, ne znaju šta rade”, umiranja, uklanjanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob i postavljanja straže da čuva grob da neko ne ukrade Isusovo telo.

Veliki petak je dan posta i nemrsa, što potvrđuju svedočanstva iz drugog veka.

To je jedini dan u godini kada nema svete mise, ali se u crkvama posle podne čita Križni put – odnosno put stradanja Hristovog.

Sledi klanjanje Svetom krstu, molitva vernika i pričešćivanje, ne zvone zvona, nema sviranja, niti pevanja.

U uskršnjoj poslanici nadbiskup Nemet je rekao da je Uskrs promenio budućnost stvorenog sveta, a u njemu i čoveka i da vera daje snagu ljudima da istraju na svom životnom putu.

Nemet je u poslanici čestitao Uskrs svim katolicima koji ga slave po gregorijanskom kalendaru 31. marta i naveo da je glavni zadatak nagoveštavanje radosne vesti o tom prazniku i da nije ljudska slabost ta koja ima poslednju reč, kao ni greh ni prevara, već Božji večni život.

Izvor: danas.rs/rtv.rs